cenzurisano telo

ili jesam ili nisam
koliko vidim nisam
zavirivala ispod svoje suknje

to se ne radi
pre braka

dobila sam prvu nagradu
za sve uloge koje mi nameću
polizala sladolede od
heteroseksualnih imperativa
ponosno
zaglavila se
zaglavila u sasušena ćutanja
naišla
ogolila
podojila

ispravi leđa
natovari modne časopise
i savete
za zdravlje i lepotu
akvarel vojnicima
omiljenim parfemima
post net staklenicima

sada sam možda privlačna
drugoj ženi

mogu biti lezbejka
ili voleti muškarce
mogu ili BITI ili IMATI FALUS

a kombinacije?

muškarac koji želi da bude falus za drugog muškarca, žena koja želi da ima falus za drugu ženu, žena koja želi da bude falus za drugu ženu, muškarac koji želi i da ima i da bude falus za drugog muškarca, muškarac koji želi da budefalus za ženu koja ga ima, žena koja želi da ima falus za muškarca koji jeste falus….

džudit
dali su ti popularno ime
zalepljena za ptičje dokolice
na pragovima
na pragovima brbljivih muškihženskihduploženskih vremena

ili jesam ili nisam
zavirivala ispod svoje suknje

moje telo nosi somot zakon
zakon je smrad bledih teritorija
glas zaceljen
umiven šapatom
i komično
do suza komično
zarastao

kao kada se herc presvuče u karo

(poezija može pre svih
u penziju)
poezija se upisuje u polnost

‘Pol’ je idealna konstrukcija koja se s vremenom prisilno materijalizuje. To nije jednostavna činjenica niti statično stanje tela već proces u kojem regulativne norme materijalizuju ‘pol’ i dovršavaju tu materijalizaciju svojim prinudnim neprestanim ponavljanjem. Nužnost tog neprestanog ponavljanja jeste znak da materijalizacija nikad nije sasvim završena, da se tela nikad potpuno ne povinuju normama koje su ih naterale da se materijalizuju. Doista, upravo propusti, to jest mogućnosti rematerijalizacije koje je otvorio taj proces obeležavaju jedno područje u kojem se sila regulativnog zakona može okrenuti protiv same sebe i proizvesti mnoštvo reartikulacija koje dovode u pitanje hegemonističku moć samog tog zakona.

moje telo se svakog meseca
priprema za rađanje
priroda je moje telo namenila
rađanju dece
tačno poput sata
moja materica bogata krvnim žilama
svoju sluznicu
svakog meseca priprema
za zadaću da prihvati
učvrsti
hrani
i zaštiti
tek začeti plod

moja vagina je čvrsta
elastična
i krajnje prilagodljiva
njena zadaća je da obavije penis
da primi semenu tekućinu
i da bude kanal kroz koji će dete doći na svet

menstrualni ciklus ima suštinsku zadaću
da pripremi organizam za moguću trudnoću

ili jesam ili nisam
zavirivala ispod svoje suknje

pička je tu sa zadaćom
ona ima zadatak
ona nije označitelj
pička je konstruirana tako da moram da budem ili žena ili lezbejka
a to nije isto
a to znači da ne mogu da biram
čak i kad sam odbačena
mene pravi zakon
zakon je falus

moje telo nije moje telo

ja ne smem dovesti u pitanje to što je ispod suknje

ja ne smem fotografisati svoje želje
ne prihvatati zadaće
ne rađati
ne seći udove i ne crtati brkove
nasmeši se i budi lepa
ti si princeza
seti se da si ti uvek princeza u rozoj haljini
a princeze ne trljaju međunožje
o zadimljene margine

ovo i nije za gledanje
ogledalskim trotoarima za vreme kiše
u uzburkanom talogu čaja
ovo je za pipanje

uključi me
u.k.lj.u.č.i. m.e. u g.o.v.o.r.
pipaj, džudit, kako zakon proizvodi moje telo mašinu
pipaj me
pipaj meso narandže ono što ne postoji

ili jesam ili nisam
ili sam jezikom ocrtala tu suknju
i izmislila prirodu

jezik voli da liže prirodno

DOK PEREM ZUBE

manijački perem zube.
pomeram desni prema gore, po zakonima kvantnih matrica. morsko slano, sa žalfijom
itd.
sve četkice se brzo izobliče od grčevitih pokreta.
greta herman, mlada filozofkinja iz getingena, došla je u lajpcig da pobije teze
atomskih fizičara kantovom filozofijom. kako je moguće da kvantna mehanika hoće da
olabavi zakon uzročnosti,
a da ipak ostane nauka o prirodi? rekla je. princip neodređenosti pere moje zube i ja se
pitam zašto tako histerički okrećem četkicu bezbroj puta dnevno.
nils bor se pitao da li bi i mačka izgledala inteligentna kad bismo je obrijali?
sve to u ustima. dok opsesivno trljam užareno crno telo.

NEČIJA ŽENA

simone de beauvoir je žena jean-paul
sartrea
krastava žaba je žena princa
snaha. zmija je žena drvoseče, dobrog drvoseče kojemu je sve oprošteno
čim se pokaje
tess gallagher je žena raymond carvera
djamila boupacha je žena alžirske slobode
meduza FLNa
deflorisana pivskom flašom francuskih vojnika, svako ima
svoje slabosti, pa i Gospoda, a devojčice su pogane
i razvratne
toliko razvratne i toliko razvratno krive za navođenje na razvrat
saradnica u nastavi je žena fakulteta i svih njegovih logičkosti
i pravila
dubravka đurić je žena miška šuvakovića
jasna manjulov je žena slobodana tišme
šoljica je žena od čaja i kafe
partija je žena političara
gitara je mazna žena muzičara
žena je nečija žena
njeno ime se događa u poretku označenog

vandana shiva je žena ekofeminističkog bunta
eho je narcisova žena dvojnik, malo pogrešna
fenomenologija duha je hegelova žena
iako se ne zna u kojoj ulici živi gde ostavlja limunove fleke
jer nijedna ulica ne nosi ime filozofa već samo književnika i ostalih
narodnih heroja, žena živi
u republici ratnika jebača heroja
multiplikacija je žena razuma reprodukcija je žena boga
srbica je žena varvarogenija decivilizatora
srbija je žena koja uvek umre mlada i priviđa se kao
ksenija prepodobna velikomučenica
kao i sve mrtve drage
ona nije kriva
krivi su oni koji su živi

toliko čekanja i toliko
požutelosti
istrgnutih ćelija jetre
odeta je svanova utripovana ljubav
gala je žena muza pola elijara i salvadora dalija
krava muzara nabrekla stimulacija
majčinska figurina za šmrljave genije
šejla šehabović je žena koja ne želi da bude poetesa
silvija plat je žena teda hjuza, preslavna mrtva draga
sa glavom u rerni
reklama je žena zadovoljstva i sreće, čistog i belog
sve miriše
i s lakoćom je
igla je žena šivaćeg stroja za krezube dane
kapitalističke mreže
iz koje nijedna žena.riba, žena.sirena ne može izmigoljiti
suština je žena priviđanja, uvek prošla
beonjača je žena metafizike svetlosti
odgojena u ljubavi od vrednih roditelja, radnika i domaćice
detinjstvo puno iskričavih nedostataka
koji lete
lu andreas salome je žena fascinacija rilkeova frojdova ničeova
na vješalima esmeralda, stereotipna lepota u zagrljaju ružnoće
princeza i zver
da je bar pismo ubilo zgradu
kompjuter ugostio lakrdiju erotskih pravila
jezik izbrisao večno drugo
eva bahovec je žena mladena dolara
judita šalgo je žena zorana mirkovića
žena bez označiteljskog slova
ne postoji
i nije kriva

što je njena prva identifikacija u biografijama
to da je nečija žena

POSTMODERNA PRIČA

mi divno živimo
jako se volimo
imamo sedmoro dece koja su nam non stop obješena o vrat
nekad nemamo šta da jedemo
posuđujemo šećer i brašno od suseda
ali se jako volimo
on me nekad prevari
prvo osjetim, onako intuitivno
a onda pročitam sve njegove mailove
i odem na sajt i izlistam sve brojeve koje je zvao
i koji su njega zvali
onda vidim da se i dalje jebe sa željkom kristinom oliverom anom
i kažem mu da to više ne radi
i zbilja se jako volimo
i divno živimo
deca su ono što nas jako vezuje
mislim, baš jako jako vezuje
ponekad razbijeno suđe
promaši njegovu glavu
ponekad udarac
koji ne promaši moju glavu

zgnječene dečje naočari
modrice uspavanih krijumčarenja
u postmodernim diskursima

mi samo glumimo dok pakujemo kofere
posle toga se opet volimo
i jebemo na našem pohovanom kauču

a deca nam večito vise kao nakit
naša divna deca
divni ukras post-građanstva
divno divno živimo

Maja Solar (1980, Zagreb) masterirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istoj katedri radi kao asistentkinja. Članica je kluba studenata i studentkinja
filozofije Gerusija, škole poezije koju vodi Dubravka Đurić – AŽIN (Asocijacija za žensku inicijativu) i poetsko-političkog teatra Poetske rupe. Autorka je i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja). Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura (2008) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009). Živi u Novom Sadu.

Podijeli.

Komentari su suspendovani.