Jelica Kiso: Reklame
(izbor iz knjige pjesama Gledaj, vraćaju se)
IZVOR
Čovek je kleknuo
da popije vodu sa izvora Nagnuo je ultraživo lice prema spomeniku kraj puta prosute ugažene trstike
u nemiru zmijolikih kaiševa
u prijatnosti svetlog pogleda
slap preko brade Odraz nečijeg kačketa
na površini samoniklog žubora
Nizak čovek se uspravio
sa prelivenim rukama u džepovima prepuštenim
upornim naletima propadanja za čijim je krštenicama tragao
i čiji datumi su bili uvek stariji
od njegovih godina
Krenuo je blatnjavim putem
naspram sunčane tihe kose i mladih bora na nebu
VESTI
Na parčetu ustajalog hleba tanak namaz sanjari setno Zev iza otekle šake ruke
ruku prekrštenih na vrhu zagorelog štapa
Pudrijera na stolu u zapetama pepeljastog alabastera
Smeđi paket uvezan kanapom opremljen kao tovar za teretni vagon Upaljen televizor u jesen
Otmena prolazna izgubljena jesen
Smeđe papuče u zagrljaju crvljivog parketa Počinje dnevnik jedan, a ovo je vest dana Ko zna šta će govoriti viskozna usta
Starac leži na krevetu udvojenog crnog odraza
na treperavoj mreži ekrana
ZVUK BEZ ORGANA
Trzao je vratom napred popravio kosu rukom otvorio oči kao školjke
Žut dan u mekoj nuli sunca
Gurnuo je zbunjeno ključ u bravu i otišao
Jaje na glavi, stopala u senci
fluid sličan rosi
što kaplje iz tog zlatnog prstena
Šipke mraka u dubokim senkama zgrada
Žute barice vitražnog svetla na koži pribodene Živ razigrani talas sklopljenog kišobrana uspavljuje, mutan
Poneo je bio snop svezaka, časopise Leptirova krila kao da su se odjednom rodila iz svetlosti
Imao je ponekad dečje oči upaljenu dušu brzih, divnih konačnih promena
Novine je bio zavio u trubu u zvuk bez organa
Čuo se glas koji savetuje, protestuje
Preostalo je zapljusnuto još tri dana
ZABORAVLJEN POKRET
Gde kad bi pomakla ruku
pogonjenu osećanjem bez korica i sve bi lepo ispričala
Išla bi i prozračila se u naboranom vetru zadržala se na crnoj tkanini bluze
i namakla je do brade
Odjednom, ustali su, gledali u nju
Ona je nestajala u pljusku nesretne brige u opasnoj močvari roja života
pod rafalom kosih pogleda i oštrih brada
Brzojav, žalba, čak tužba vreli ključ opiruće pesme Nije stigla ni da razmisli suviše lenja da razmisli iako su joj lomili šiju oprljili je realizmom vatre
Hirovito ugazili njen zaboravljen pokret
starog proleća, prolazne istine
Nizak ležaj, visok prozor Odnekud je dopirao bluz Prekrštena stopala sašaptavaju se postrance ostavljeni pikavci
na penušavom jastuku mrtvih ramena
na zlatnom tele-uređaju jezikom u peni valerijane opijen, oklembešen, blesav
Fon šušti i razliva se u blede senke bez konačnog dovršenja
U gejzirima gutaju isporučeni svileni kvas
usta mladih draguljastih brokatnih tela
pokreću se koncima i žicom, lutkama na glavi Tanak zvuk mehurića u pivskoj boci
zaklano grlo u metežu sočnog krvavog kečapa
Na stolu, u večernjoj čorbi plivaju noktići i plikovi graške se pretvoriše u perle
plamenje narandžaste ognjenke proždire slamčicu, srče lozicu pokriva svojim vatrenim krilima
zamagljenu žensku figuru svih ženskih figura
