Milica Milosavljević: U zoni umereno-kontinentalnih strahova

STRAHOVI

Ako ne budemo odisali hrabrošću, postaćemo

prelepi robovi
sa negovanim rukama, sa još neugaslim

sjajem u očima.

Ako ne budemo odisali hrabrošću,

postaćemo vode
sa uvek izdignutim nivoom vodostaja, nespremne

na povlačenje.

Ako ne budemo odisali hrabrošću, poverovaćemo

da je svaki
trzaj tela nama upućen.

Ako ne budemo odisali hrabrošću,

navikavaćemo se da svi veliki odgovori

dolaze s godinama.

Ako ne budemo odisali hrabrošću, bićemo

u saglasju
sa onim što najiskrenije preziremo.

Ako ne budemo odisali hrabrošću, dopustićemo

svima na korišćenje sopstvenu ranjivost,
a u znak zahvalnosti stizaće nam

razglednice.

 

KOST U GRLU STVARNOSTI

To nismo bili mi, odeveni u vita stabla,

zašiveni do pupljenja, vezani zbog cvetanja

i potom nestajanja. To nismo bili mi. Obuzeti

zahvatanjem stvarnosti u svojim fantazmima

o samouranjanju, nagoveštavanjem iskonskog.

To nismo bili mi. Umorni i ozlojeđeni otpadnici

od svojih želja, kao povratnici sa ratišta, nismo ni

to bili. Ni nevernici dugih lutanja ni vernici

preobražaja. Ni seobama učvršćeni. Ni razlozima

zasnovani. U lepršanjima sopstvene senke umireni,

tako naglo. Kao da nam je oduzeto svako pravo na

dostojanstvo.

 

SIMPTOMI LAKOĆE

Dobro je da postoje i oluje van mene.

Dobro je da se i tamo negde nešto događa.

Ne biti ničiji epicentar. Ni pokretni prtljag.

Ničiji simbol vere, ničiji produžetak izvesnosti.

Jabuke isečene na kriške. Deo po deo. Treba

sve okusiti. Da nismo nemoćni, bili bismo

paraziti. Nežni, produhovljeni.

Nema novog života, Beatriče.

Kad bi samo mogla da budeš ovde, da osetiš

koliko je strašno i onespokojavajuće misliti da

nečemu nema kraja. Samo će krhki opstati na

toplim nadevima straha. Samo će krhki imati

snage da se prelome. Puc, puc, puc.

 

ZA USAMLJENOST U OBA PRAVCA

U dubokoj usamljenosti svi manje više postajemo ljudi.

Topli toreadori, drage hijene i bespomoćni psi.

Lako je onima što u memljivim zidovima sobe vide

sopstvene otvorene rane koje se više nikoga ne tiču,

sem njih. Lako je njima. Dani promiču kao usporeni

tramvaji, kao mlitavi testisi. Na raskrsnicama više niko

ne čeka. Oni koji su hteli da pođu, odavno su već stigli.

Pustoš koja sve druge paralizuje.

Ne i one koji se bave mrtvom prirodom.

Možda da je zamisliš kao prepunu korpu jabuka

na nekom starom i dotrajalom stolu.

Možda kao hladnu staklenu vazu kojoj se voda

menja samo pred praznike.

A možda samo da je zamisliš kao golu sijalicu

koja visi na nekom starom razrovarenom tavanu.

 

PRELOMI I DRUGE NEOPHODNOSTI

Kažem, sasvim je kukavički posmatrati život

na nosilima. Biti nošen, usijan od leženja.

U takvom stavu kao da će svakog časa

varnica smisla da te obuzme. Kako je

zavodljivo biti nečiji bolesnik, previjati

se od bolova, govoriti kako si iznad sebe,

a ponajviše iznad drugih. Zato si i morao

leći u postelju.

 

O DIJALOZIMA

Dva tela kao dve ljuske oraha

zaglavljene u postelji posle odbrane granica.

Načete, iščupane iz ležišta, nesigurne na

novom terenu gde zaraćenost jedino vodi do

strasti. Ko ne preživi svoju snagu neće ni svoju

slabost. Olupine, orkanski visovi, užasi običnog dana,

pet prostrelnih rana, razgnevljeno tkivo koje ne

može da nosi svoje pucajuće kosti.

Traži spas, drugo skretanje desno,

traži spas.

Ništa više nećeš naći u sebi.

 

SOBE ZA IZDAVANJE

Dok napolju šušte staze

naša tela se približavaju.

Neko je jednom rekao:

da bismo govorili potrebna je

udaljenost. Potrebni su milioni

svetlosnih godina. Da bismo govorili

potrebno je da se tela ne predaju izmaglici jutra.

Da se ne nastave. Samo da žive u tom međuprostoru.

Do smrti.

A napolju šušte staze

i naša tela se približavaju.

Ne mare.

 

CVEĆE U PROZORU I NEKA DRUGA
UMIRANJA

Gde su sad svi oni zbog kojih si tako

dugo patila, Dolores. Da li i dalje sede

u svojim vrtovima zureći u prazninu koja

nije ništa drugo do praznina prekomorska,

još malo pa okeanska. Čekajući da im se

nešto dogodi, oni su poput tek nastalog portreta

koji se još nije osušio. Kao meteoropate koje računaju

na promenu vremena, na bol u kostima. Dolores, svi oni

čekaju uzbuđenja i nikada im neće biti dosta. A tebi samo

treba mir, da pustiš kosu niz gola ramena i izađeš na ulicu.

 

IZVEŠTAJ IZ BITKE

Ljubavnici, spavajte snom pravednika.

Spavajte,

jer samo uspavane ništa ne može iznenaditi.

Ništa ih ne može pomeriti sa predviđenog koloseka,

da daju i uzimaju, da uzimaju i da daju.

Sve u ništa i ništa u sve.

Spavajte, vama ne treba ni oproštaj ni milost.

Spavajte, jer kad se probudite

sve će biti pogrešno.

 

INTIMNA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

Sinoć sam nikla kao biljka

i već su me jutros počupali,

da bih u sobi 406 hotela Tokio

poslužila kao zaslađivač čaja.

Njima, koji će već sutra

biti na dva različita kontinenta.

 

UZBUĐENI KLOVNOVI

Svakim svojim odlaskom otvaraš me na živo.

Nema te već dugo. Kao da si otišao u potragu

za opštim mestima. A dobro znaš da je poniženje

svih ljubavnika da se smeste na rubove samoobjašnjenja

posredstvom onog već tuđeg i proživljenog. Kad uzjašeš

sve te stranice i tomove koji na tebe čekaju, pomisli kako

je meni koja ližem tvoj tekst kao lizalicu za bolesnu decu.

 

DAHTANJA ISTOMIŠLJENIKA

Tako je dosadno slušati ih kako

ćute u krevetu. Do malopre su se

prepirali, zbog malo međusobnog

razumevanja dizali revoluciju. Ne zna

se ko je bio glasniji, ko više srceparajuć.

Sad su potpuno bezlični. Prosjaci vlastitih

ideologija, zahvalni šta god da im se udeli.

 

OGLEDALO

Šta sam ja, nego parče stakla u tvojim očima.

Dobrodržeće, čije se naprsline pred drugima

ne naziru. Tako sam tupa i nežna, odgajana

poput dresirane vode, da ću, bojim se, čim

vidim svet, razlomiti sve putokaze tvoga oka.

 

 

Biografija

Milica Milosavljević rođena je 1991. godine u Čačku. Objavljivala je pjesme u Koracima i Književnom magazinu, u elektronskom časopisu Libartes i časopisima za umjetnost i društvena pitanja Afirmator i Spektator. Godine 2014. osvojila je nagradu Biblioteke ,,Milutin Bojić’’ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom Tamne intimnosti. Iste godine bila je pobjednica na festivalu mladih pjesnika Dani poezije u Zaječaru, u čijoj ediciji je objavila zbirku U zoni umereno-kontinentalnih strahova. Apsolventkinja je na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Podijeli

Komentari su suspendovani.