Milica Milosavljević: U zoni umereno-kontinentalnih strahova
STRAHOVI
Ako ne budemo odisali hrabrošću, postaćemo
prelepi robovi
sa negovanim rukama, sa još neugaslim
sjajem u očima.
Ako ne budemo odisali hrabrošću,
postaćemo vode
sa uvek izdignutim nivoom vodostaja, nespremne
na povlačenje.
Ako ne budemo odisali hrabrošću, poverovaćemo
da je svaki
trzaj tela nama upućen.
Ako ne budemo odisali hrabrošću,
navikavaćemo se da svi veliki odgovori
dolaze s godinama.
Ako ne budemo odisali hrabrošću, bićemo
u saglasju
sa onim što najiskrenije preziremo.
Ako ne budemo odisali hrabrošću, dopustićemo
svima na korišćenje sopstvenu ranjivost,
a u znak zahvalnosti stizaće nam
razglednice.
KOST U GRLU STVARNOSTI
To nismo bili mi, odeveni u vita stabla,
zašiveni do pupljenja, vezani zbog cvetanja
i potom nestajanja. To nismo bili mi. Obuzeti
zahvatanjem stvarnosti u svojim fantazmima
o samouranjanju, nagoveštavanjem iskonskog.
To nismo bili mi. Umorni i ozlojeđeni otpadnici
od svojih želja, kao povratnici sa ratišta, nismo ni
to bili. Ni nevernici dugih lutanja ni vernici
preobražaja. Ni seobama učvršćeni. Ni razlozima
zasnovani. U lepršanjima sopstvene senke umireni,
tako naglo. Kao da nam je oduzeto svako pravo na
dostojanstvo.
SIMPTOMI LAKOĆE
Dobro je da postoje i oluje van mene.
Dobro je da se i tamo negde nešto događa.
Ne biti ničiji epicentar. Ni pokretni prtljag.
Ničiji simbol vere, ničiji produžetak izvesnosti.
Jabuke isečene na kriške. Deo po deo. Treba
sve okusiti. Da nismo nemoćni, bili bismo
paraziti. Nežni, produhovljeni.
Nema novog života, Beatriče.
Kad bi samo mogla da budeš ovde, da osetiš
koliko je strašno i onespokojavajuće misliti da
nečemu nema kraja. Samo će krhki opstati na
toplim nadevima straha. Samo će krhki imati
snage da se prelome. Puc, puc, puc.
ZA USAMLJENOST U OBA PRAVCA
U dubokoj usamljenosti svi manje više postajemo ljudi.
Topli toreadori, drage hijene i bespomoćni psi.
Lako je onima što u memljivim zidovima sobe vide
sopstvene otvorene rane koje se više nikoga ne tiču,
sem njih. Lako je njima. Dani promiču kao usporeni
tramvaji, kao mlitavi testisi. Na raskrsnicama više niko
ne čeka. Oni koji su hteli da pođu, odavno su već stigli.
Pustoš koja sve druge paralizuje.
Ne i one koji se bave mrtvom prirodom.
Možda da je zamisliš kao prepunu korpu jabuka
na nekom starom i dotrajalom stolu.
Možda kao hladnu staklenu vazu kojoj se voda
menja samo pred praznike.
A možda samo da je zamisliš kao golu sijalicu
koja visi na nekom starom razrovarenom tavanu.
PRELOMI I DRUGE NEOPHODNOSTI
Kažem, sasvim je kukavički posmatrati život
na nosilima. Biti nošen, usijan od leženja.
U takvom stavu kao da će svakog časa
varnica smisla da te obuzme. Kako je
zavodljivo biti nečiji bolesnik, previjati
se od bolova, govoriti kako si iznad sebe,
a ponajviše iznad drugih. Zato si i morao
leći u postelju.
O DIJALOZIMA
Dva tela kao dve ljuske oraha
zaglavljene u postelji posle odbrane granica.
Načete, iščupane iz ležišta, nesigurne na
novom terenu gde zaraćenost jedino vodi do
strasti. Ko ne preživi svoju snagu neće ni svoju
slabost. Olupine, orkanski visovi, užasi običnog dana,
pet prostrelnih rana, razgnevljeno tkivo koje ne
može da nosi svoje pucajuće kosti.
Traži spas, drugo skretanje desno,
traži spas.
Ništa više nećeš naći u sebi.
SOBE ZA IZDAVANJE
Dok napolju šušte staze
naša tela se približavaju.
Neko je jednom rekao:
da bismo govorili potrebna je
udaljenost. Potrebni su milioni
svetlosnih godina. Da bismo govorili
potrebno je da se tela ne predaju izmaglici jutra.
Da se ne nastave. Samo da žive u tom međuprostoru.
Do smrti.
A napolju šušte staze
i naša tela se približavaju.
Ne mare.
CVEĆE U PROZORU I NEKA DRUGA
UMIRANJA
Gde su sad svi oni zbog kojih si tako
dugo patila, Dolores. Da li i dalje sede
u svojim vrtovima zureći u prazninu koja
nije ništa drugo do praznina prekomorska,
još malo pa okeanska. Čekajući da im se
nešto dogodi, oni su poput tek nastalog portreta
koji se još nije osušio. Kao meteoropate koje računaju
na promenu vremena, na bol u kostima. Dolores, svi oni
čekaju uzbuđenja i nikada im neće biti dosta. A tebi samo
treba mir, da pustiš kosu niz gola ramena i izađeš na ulicu.
IZVEŠTAJ IZ BITKE
Ljubavnici, spavajte snom pravednika.
Spavajte,
jer samo uspavane ništa ne može iznenaditi.
Ništa ih ne može pomeriti sa predviđenog koloseka,
da daju i uzimaju, da uzimaju i da daju.
Sve u ništa i ništa u sve.
Spavajte, vama ne treba ni oproštaj ni milost.
Spavajte, jer kad se probudite
sve će biti pogrešno.
INTIMNA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
Sinoć sam nikla kao biljka
i već su me jutros počupali,
da bih u sobi 406 hotela Tokio
poslužila kao zaslađivač čaja.
Njima, koji će već sutra
biti na dva različita kontinenta.
UZBUĐENI KLOVNOVI
Svakim svojim odlaskom otvaraš me na živo.
Nema te već dugo. Kao da si otišao u potragu
za opštim mestima. A dobro znaš da je poniženje
svih ljubavnika da se smeste na rubove samoobjašnjenja
posredstvom onog već tuđeg i proživljenog. Kad uzjašeš
sve te stranice i tomove koji na tebe čekaju, pomisli kako
je meni koja ližem tvoj tekst kao lizalicu za bolesnu decu.
DAHTANJA ISTOMIŠLJENIKA
Tako je dosadno slušati ih kako
ćute u krevetu. Do malopre su se
prepirali, zbog malo međusobnog
razumevanja dizali revoluciju. Ne zna
se ko je bio glasniji, ko više srceparajuć.
Sad su potpuno bezlični. Prosjaci vlastitih
ideologija, zahvalni šta god da im se udeli.
OGLEDALO
Šta sam ja, nego parče stakla u tvojim očima.
Dobrodržeće, čije se naprsline pred drugima
ne naziru. Tako sam tupa i nežna, odgajana
poput dresirane vode, da ću, bojim se, čim
vidim svet, razlomiti sve putokaze tvoga oka.
Biografija
Milica Milosavljević rođena je 1991. godine u Čačku. Objavljivala je pjesme u Koracima i Književnom magazinu, u elektronskom časopisu Libartes i časopisima za umjetnost i društvena pitanja Afirmator i Spektator. Godine 2014. osvojila je nagradu Biblioteke ,,Milutin Bojić’’ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom Tamne intimnosti. Iste godine bila je pobjednica na festivalu mladih pjesnika Dani poezije u Zaječaru, u čijoj ediciji je objavila zbirku U zoni umereno-kontinentalnih strahova. Apsolventkinja je na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu.
