Enes Halilović: Diskretna matematika

LINEA

I prođoše vremena.

Tolika prođoše vremena,
a nijedna kazaljka nije se pobunila.
Nijedna sekunda nije se umorila.
Ni zub vremena nije stradao od karijesa.
Ni dan se nije izgubio, ni sedmica, ni godina.
Ni sat za satom nije zakasnio.
Nijedan tren nije pretrčao tren.
Nigdje se ništa nije razvezalo.
Ni minut se nije okliznuo.

I dođoše vremena.

ZBIR

Zid.
Zid neizidan.
Zid sazidan.
Zid dozidan.
Zid razidan.
Zid nevidljiv. Zid predvidljiv.
Zid ničiji. Zid svačiji.
Zvučni zid.
Potporni zid.
Zatvorski zid.
Zid srednjovekovne tvrđave koji čuje samo uzvike i jauke.
Zid iz čijih mazgala prosipaju vreo katran na opsadu.
Zid nacrtan. Zid precrtan.
Zid kojim je Zulkarnejn zazidao narode Jedžudž i Medžudž
jer su činili nered po Zemlji.
Ćelijski zid koji štiti plazmamembranu.
Zid praotac zidova.
Zaštitni zid koji kontroliše protok podataka u računarskoj mreži.
Zid za strijeljanje.
Zid lavirinta.
Zid između ili ili.
Zid između da i ne.
Zid između 0 i 1.
Zid između slova i zvuka.
Zid srušen pri zemljotresu.
Zid bezbojan. Zid premazan svim bojama.
Zid između pisca i epigona.
Antoninov zid – napušten.
Servijev zid koji je prvi izidan pomoću cementa.
Hadrijanov zid podignut kao zaštita od varvara.
Sumerski zid od nepečene opeke.
Reljefni zid u Egiptu.
Kineski zid zaliven krvlju graditelja.
Berlinski zid između Istoka i Zapada.
Zid plača.
Zid koji probija Edmond Dantes.
Sartrov Zid.
Zid iz epske pesme u Skadru gde je novorođenče dojilo uzidanu majku.
Administrativni zid.
Zid uprljan političkim parolama.
Zid – univerzalni protivnik koji teniseru vraća svaku lopticu.
Zid galerije koji gleda slikama u leđa.
Zid koji ima uši.
Živi zid u fudbalu.
Armirani zid atomskog skloništa.
Zid kroz koji je prošao Drakula.
Zid na koji se jedne zime naslonio Čaušesku.
Zid ćutanja.
I ovaj zid, danas i ovdje. Zid po kojem pišem. Zid o kojem pišem.

ZID POSTOJANJA

Vidi!
Glista.

Krenula nekud.

Izvadih skalpel. Posjekoh je. Na pola.

Na ovaj način od jedne gliste nastaju dvije gliste;
i odmah je počela regeneracija.
Vremenom, gliste će nadoknaditi
polovinu koja im nedostaje.

I upitah dvije gliste: kada je vaš rođendan?
Onda kada je rođena prvobitna glista
ili danas kad sam je prepolovio?

UGALJ

Visoravan. Na visoravni je nastalo jezero početkom Miocena,
prije dvadeset tri miliona godina. Nijedan ministar nije svečano
otvorio jezero u prisustvu kamera i uglednih zvanica.

I prije svog nastanka, imalo je veliku ideju.
Trajalo je i čekalo. Jezero.

U vodi je sabiran biljni materijal sa kopna.
Sve što je leglo na dno, taloženo je, a pijesak je pripomagao.
Nastupio je proces karbonizacije. Biljna materija
pretvorila se u treset, potom u lignit, potom u mrkolignit.

I bi sedam faza deponovanja biljne materije.
I ostalo je sedam slojeva uglja. Između slojeva i danas spavaju fosili.

Krajem Pliocena, jezero se ispraznilo: Otišlo je
dva miliona pet stotina osamdeset osam hiljada godina
prije današnjeg jutra. S razlogom se ispraznilo.

Isušenim kopnom prošle su vojske i vojske.
I kopno je ostajalo sinu od oca,
sinu od oca… sve dok pod tabanima ne osjetiše ugalj:
Sto pedeset miliona tona crne tišine
leži
i spokojno čeka da se pretvori u pepeo.

Decembar je. Ciča zima.
I nakon svega,
ti – nezahvalan – uzimaš grumen uglja i bacaš ga u kotao
samo da bi zagrijao zidove
o kojima pišeš.

LICA

Poplava iza požara,
bič iza biča,
iza maske maska.

Zid krvav
iza čistog zida,
iza maske maska.

Kip ogavan
iza ogavnog kipa,
iza maske maska.

Vjetar oholi
iza zubatog vjetra,
iza maske maska.

Ružan san
iza mermernog čela,
iza maske maska.

Nevidljiv uhoda
iza ćoravog prozora,
iza maske maska.

Otrovan plod
iza crne klice,
iza maske maska.

Muk iza zvuka,
krv iza sukrvice,
iza maske maska.

I tvoje lice,
i moje lice,
maska maskirana licem.

UMOR

Probudih se među sedam umornih pojmova.

I zid kaže: Umoran sam.
Neprestano sam između Nečega i Nečega,
između Nekoga i Nekoga.

I odjek kaže: Umoran sam.
Kroz tuđa usta se rađam,
na tuđe uši umirem.

I ram kaže: Umoran sam.
Sve oblike baciše u moj oblik.

I prozor kaže: Umoran sam.
Oduvijek su gledali kroz mene i
zazidaše me svojim pogledima.

I oluk kaže: Umoran sam.
Prođoše kroz mene tolike kapi; zvečao i ječao
i moj glas više nikoga ne obavezuje.

I ogledalo kaže: Umorno sam.
Gledam tolika lica a ja nemam lica.

I simbol kaže: Umoran sam.
Bio sam sve što se moglo biti.
Nikada nisam bio ja.

POSTAVKA

Negdje,
iza sredine,
iza margine,
postoji galerija u kojoj se izlažu sjene.

To je soba kao i svaka soba.
Ništa u sobi osim na sred patosa izvor svjetlosti
(može to biti vatra, svijeća ili sijalica).

Ništa na zidovima (ni mušica, ni linija, ni trun).

Koračaš po sobi i bacaš sjenu.
I kad god uđeš – otvoriš izložbu,
zatvoriš je kada izađeš.

Samo tu i tada
ti,
koji posmatraš,
onaj si koga posmatraš.

MATEMATIČKA RAVAN

S one strane je Ništa.
Kopkalo me, gonilo me Ništa,
zato preskočih Zid.

Ali sad vidim, i s ove strane je Ništa.

Dakle: dva puta Ništa i Zid.

Dva Ništa daju jedno Ništa.
Ostaje: Ništa i Zid.

Ništa je ipak Ništa.

Ostaje
samo Zid.

Podijeli

Komentari su suspendovani.