Dok Plešem
(Goranu M.) 

nerodno tle se uvija
pod mojim bosim nogama
dok plešem uz nečujnu muziku
gusala sa pokidanim strunama
raša mi je satkana od podgoričkog sutona
kićena zvezdama sa šest krakova

uzidana u potleuše stare varoši
dišem dahom šarana iz skadarskog jezera
na čelu mi petokraka okrvavljena
preslikana sa kamenog spomenika
ispod stare kuće ugaslog ognjišta
u jednom selu podno krša
kraj najvišeg mosta
uz koji se vozovi uspinju
kao zaboravljene reči uz moje suvo nepce

rupe na ulicama ovog grada
moje su probodene vene
ova brda moja su deca
ja sam ti
ti si ja
mi smo ova zemlja
skrivena od urokljivih pogleda
u vrletima čarobnih gora

Zemlja trpeža

Ćuti
Muči
Trpi
Jadnanebila
Sa svakim fino –
Nisakim iskreno
Ne talasaj
Nemo se zamjerat
Nemo lanut što
Nemo guzicom vrata zatvarat
Neka tebe ta priča
On se snaša
Takvi je čoek –
Snalažljiv…
U stvari – nije se on ni snalazio
Njega su dočekali
On je druge snaodio
A on ti je brat od onoga
Đeveričić od ovoga
Pašenog od toga i toga
Bratsvenika moga
Lažu
Svi lažu
Da nije njih – ne bi bilo Crne Gore…
Ne bilo je.

Ašan kod Beljaeva
(Marku O.)

U besmisleno velikom hipermarketu
Moskovljani obnavljaju svoje zalihe
Posivelog mesa i jeftinog piva
Potrošačke korpe klijenata Ašana
Postrojenih u duge redove ispred kase
Obezbediće nove generacije bolesnika
Za državne domove zdravlja
Oni kupuju dijabetes u obliku povoljnih kolača
Salmonelu na akciji i cirozu jetre na popust
U njihovim korpama nema zdrave hrane
Koja se prodaje u elitnom Sedmom kontinentu
Gde pazare novo-bogata deca bivših komunista
Palih za jednakost
Lepa žena koja stoji iza mene u redu
U ovom jeftinom košmaru
Drži u ruci samo jedan artikal
Flašu votke
Kao lek i panaceju i zaborav.
Propuštam je da prođe ispred mene
I mojih izbalansiranih u korpi
Čistih proteina sa složenim ugljenim hidratima;
Ona prolazi noseći flašu votke izdugnutu visoko iznad glave,
Uručiće će je uslužnom Tadžiku za kasom
Poput štafete na dan nečije tuđe izgubljene mladosti
Potonji će ljubazno odbrojati kusur i poželeti joj prijatan dan i
Srećan put u grotlo ravnodušnog pakla.

Majstorica i učenik
(Tanji)

Majstorica je bila rođena na severu
Porcelanske kože
Plava
Gotovo providna
Tanana
Snena
Poput višnjinog cveta
Rođena
Posle
Ratova, sankcija i orgijanja
Raznih centralnih komiteta
Zadojena
Rokom, Jimmy Page-om
I egipatskim košmarima pustinjaka Crawley-ja
Ponikla
Na ruševinama jednog sveta
Koji je pojeo sam sebe
Vođine slike i petokrake usečene u kožu
Bile su za nju tek metafora
Tek jezički obrt.
Učenik je bio utkan
U svaku poru tog sveta
Koji se razboleo
I umro
Neki kažu
Da su ga baš takvi kao on –
Zarazili
Gubom
Praznine, sujete i besmisla
Koja ga je na kraju stvari
Gurnula
U mučnu smrt. Učenik je bio sa juga
Širio je
Teški miris
Preprženog šećera
Pretoplih leta
Ustajalog znoja
Palanačke uskogrudosti;
Gojazan
Nepokretan
Maljav
Surevnjiv
Kao stvoren
Za bavljenje politikom na Balkanu
Tri mandata
Uu sazivu
Balkanske skupštine
Rećićete
Pa to je previše
Za jedan život
Normalnog čoveka
No…
Učenik je bio kameleon
Slivao se sa okolinom
Koja se neprestano menjala:
Iz petokrake u kamu
Iz kame u mesec sa zvezdom
Koji se preobraziše u zastavu
Sa dvanaest zvezdica
Nošenu vetrom
Iznad silovanog Sarajeva.
Učenik je uvek bio tu,
U prvom redu
Uvek isturene
Brade i stegnutih pesnica
Zauvek privid
Zauvek iluzija
Zauvek
Podsmeh Balkana
Samome sebi…
A tako je želeo biti pesnik
Želeo je biti Pablo Neruda
Tako je želeo da mu se ljudi dive
I ne pljuju za njim po sarajevskoj kaldrmi
Svaki put kada prođe njome
Želeo je biti mag
Menjati svet čarobnim rečima
Želeo je biti…
Majstorica.
Zato je provalio u njene snove
I ukrao početke stihova
Iz njenih nedosanjanih knjiga
Oteo je nejač,
Nedorečenu
Tek zamišljenu na nebu iznad Podgorice;
Drhtave, uplašene
Prokrijumčario ih je preko granice
U bosanske vrleti,
Gole i nemoćne
Uneo ih je u svet politike –
Goluždrave reči
Nedonoščad
Koja nisu uspela stati na noge
I postati
Pravi stihovi.
Onda je našao izdavača
Sa same granice
Stvarnosti i pakla
Rableovskog lika
Koji bi bio sasvim zabavan
U nekim nešto manje tragičnim okolnostima
(Negde van Balkana)
Izdavač je čuo da se od pobačenih stihova
I pretekle placente duše
Mogu napraviti francuske kreme
Koje će čudoredne gospođe
Mazati na lice
Verujući da će time odagnati starost i smrt–
Cena nije bila dovođena u pitanje
I to je bilo jedino
Što je zanimalo izdajnika
Koji će na kraju stvari
Izdati zbirku
Pobačenih reči
Sa predgovorom
Koji je odsanjala majstorica…

Kroz prozor u vremenu
(Maśi i Mileni) 

Vratila sam se
Popločanim kaldrmom ulicama Pešte
U svet Bele Hamvaša
Izbavljen iz mraka
Magijom tokajskog vina
Vratila sam se kroz vreme
U panonsku niziju
Gde pšenična polja podrhtavaju
Poput talasa na otvorenom moru
Vratila sam se tugovankama pesnika iz prerije –
Mornara zarobljenih u kukuruznim poljima
Koji izgubiše more samó zajedno
Sa svojim brodovima
Vratila sam se plaču violine
Kojim ciganin kroti sumrak
Dok mu se suza kotrlja niz obraz
Nadole, naniže
Sve dok je ne ulovi
Uvijeni vrh od crnog brka
Vratila sam se ukusu paradajza
Iz zimnice
Zelenijeg od zelenila proleća
Kapijama sa konjskim potkovicama
Zakivenim za zaštitu od uroka
Vratila sam se u zagrljaj dežmekastih jorgana
Napunjenih perjem od svadljive guske
I džinovskih jastuka opšivenih damastom
Kroz koje se vrhovi pera probijaju
I noćima zadirkuju sanjača
Vratila sam se drvenim škrinjama –
Stražarima marama vezenih
I stoljnjaka uštirkanih
Ispeglanih i složenih u vinklu
omeđenih tek mirisom
iz kesica sa cvetovima lavande
Vratila sam se ukusu hrane
Jako začinjene alevom paprikom
Koja pupi i rudi, kružeći kroz gulaše
I prenosi najdraža sećanja
O stvarima koje nekada behu.

Podijeli

Komentari su suspendovani.