Umetnost
Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem

Moja volja je da obavestim svet
O izvesnim činjenicama
Koje poznam
Latila sam se magičnog oruđa –
Pera, mastila i papira
I zapisala bajalice –
Ove reči-
Na magičnom jeziku,
Razumljive tek ljudima kojima su namenjene;
Zatim sam prizvala duhove –
Štampare, izdavača i knjižare
I naložila im
Da prenesu moju poruku
Ovim ljudima.
Stoga pisanje
I distribucija
Ove knjige
Magijski su čin
Kojim prouzrokujem promene
Nastale u skladu
Sa mojom voljom.

XXI
Naga devičanstvena kći večnosti
Zatvorenih očiju
Zanešeno je plesala
Sa zmijom

Malkah!
Persefona!
Betulah!
Zazivali su je
Proroci su pričali o njoj
(mahom gluposti)
Pesnici su nizali stihove
(većinom loše)
Dečaci su je sanjali
(sasvim bludno)
Ona je ta koja jeste
Neporočna
Čije se ime ne izgovara

Kula urušenja

Na mestu najveće tame
Želja je dvojaka –
za životom i smrću
ti i ja,
sazidali smo tu kulu
ciglu po ciglu
uvezane malterom od žuči
sa zabatnim zidovima,
od prećutanog
nedorečenog
potisnutog
ti i ja
upleteni u laži
zazidani u senku ugasle čežnje
tlačitelji revnosti
osuđeni jedno na drugo
u kuli sa potpornim stubovima
od onoga što će svet reći.
Naša srca su,
Poput ove kule
Mračna,
Hladna,
Memljiva
A ti i ja –
Ustoličeni
Vladari
Našeg privatnog Edoma

Pustinjak

Zazivajući Kaliope, pustinjak
je koračao kroz žitna polja.
Troglavi kerber,
vrzmao mu se oko nogu.
Desnom rukom Pustinjak je razgrtao prispele
klasove,
u levoj je nosio sunce.
Tako je začet svet koji je predugo čekao da se rodi.
Ja sam koračala za Pustinjakom i trudila se da ne slušam
Kerbera, čije su tri glave pričale svaka svoju priču.
Posmatrala sam svetlost kako se, oslobođena iz mraka,
na pustinjakovom dlanu pretvara u sunce koje će zasjati u budućnosti.
Pustinjakovo lice bilo je skriveno maskom,
u trenu, u kom je rečju oplodio kosmičko jaje.
Od jajeta je vreme poteklo unazad i preseklo se na njegovom dlanu
sa zracima sunca.
U toj tački preseka vreme je stalo.
Poželela sam da napišem nešto kao antički ep, ali neakcentovane dužine u mom jeziku
ne mogu da organizuju ritam u heksametru.

Descent into Merkhaba

Tokom letnje ravnodnevice,
Sfinge upregnute u kočije
Uznose se u otvoreno nebo
Kočijaš, u oklopu ukrašenom nebeskom rosom,
Ispustio je uzde
Dok je revnosno čuvao sveti gral.

Na Vestalski dan Rableov Panurgije
Kreće na hodočašće božanskoj Boci,
U hram sveštenice Bakbuke.
Opasnosti beže od njega,
Na čitavih sedam milja.
U zemlji Fenjerliji mrak posustaje dok
Sudbina vodi onog koji pristaje,
I vuče onog koji se protivi;

Elohim Gibor

Ja ne donosim mir, nego mač.
Pravda je dostižna.
Preda mnom je Rafael, za mnom Gabrijel,
Zdesna mi je Mihael, s leve strane Urijel
U meni sija šestokraka zvezda.
Sam po sebi, ja sam ništa
Tebi pripadaju carstvo i moć i slava
Sada i zauvek.
Po stazi koja kroz čistilište ide od sunca ka marsu
Krila me nose
Dok se nebeska tela vrte u krug poput derviša
U savršeno podešenom prilagođavanju
Tasovi kantara sudbine
Poravnani su.

The Consciousness of the Desired, Which Fulfills

Točak sudbine se, sasvim predvidljivo, okrenuo
Na samoj kapiji pred kojom je čekala umorna duša
A sve je bilo prilično jednostavno,
Samo je trebalo
Konstruisati kvadrat iste površine kao dati krug.
Na praznik Šavot, oni Jevreji koji su se probudili
Na vreme,
Slušali su čitanje Jezekiljeve vizije
Dok se Žil Delez sećao Baruha Spinoze
I lamentovao da su vreme i prostor
Potpuno neshvaćeni.
Samo se sfinga, sa svojstvenim joj osećajem za pametno poravnavanje,
U ovoj priči osećala
Kao u svojoj koži.

Požuda

Pijana bludnica iz Vavilona jahala je
Na Sedmoglavoj zveri
Zeleni Lav stajao je prvi u redu,
nečist, nepodložan volji
Alhemičara;
Do njega beše krotki, crveni lav
obojen
solju i živom, okađenim sulforom
Zatvarao je ovaj špalir lav stariji od vremena samog,
Potpuno prečišćen.
Zmija se izvila sa dna bludničine kičme
I preobrazila u slovo Tet
Bludnica će postati ta,
koja će uzdignuti sveti gral u otvoreno nebo.

Sud

Ja sam magično dete
Novog eona
Moje rođenje tek je spajanje monade
sa jednim od
njenih mogućih iskustava.
Moja svest uključuje svu preostalu svest.
Svo moje delanje čin je ljubavi,
Svaki čin
je voljan
izabran da ispuni,
istinitu prirodu bića

Svaki događaj,
i smrt sama,
tek je dodatno širenje iskustva,
voljno izabrano
I time
predodređeno.

Ne dozvoli

Ne dozvoli
Šest miliona duša
Kao jedna
Otrgle su me od sna
Probudio me je njihov krik
Vapaj
Da ne dozvolim
Da njihova žrtva bude uzaludna
Da mati kojoj su otrgli sa grudi sisanče
I usmrtili ga na njene oči – nađe spokoj
Da otac pred kojim su silovali njegove kćeri
Napokon nađe mir
Probudi se, pobogu, zavapili su
Šest miliona ubijeno je mučki
Dok si ti spavala
Ušuškana u privid svoje sigurnosti
Jer bila si u većini
Jer Davidova zvezda nije bila utisnuta u tvoje srce
I tvoju dušu,
Ustani sada, čovečice,
Ispravi se
Ne dozvoli da se ponovi nikada
Ova guba čovečija
Ne stoj, Crnogorko, dok odvode ti brata – Bošnjaka ili Srbina ili Hrvata,
Roma, ili
Čoveka koji se rodio kao žena
Ne daj dušmaninu da ti povede tvoga
Ne daj zlu da nas podeli
Jer na kraju stvari
Mi smo jedno
Jedna duša
Sav svet
Ako odvedu brata tvoga,
A ti ćutiš
Odveli su i dušu tvoju sa sobom
Tih šest miliona ljudi
Nisu bili nečiji tuđi očevi
Nečija tuđa deca
To je bila tvoja majka koju su spalili u peći
Tvog oca su, streljanog, bacili u jamu
Tvoju ćerku su silovali i unakazili
Tvoje dete su živo sahranili
Ne daj me
Ne dozvoli
Nikada više

Podijeli.

Komentari su suspendovani.