Roman “Jedno nebo nad nama” Mihaila Ražnatovića objavljen je u izdanju CDNK. Izdanje je uredio Pavle Goranović a izdavač je Milorad Popović.
Mihailo Ražnatović – “Jedno nebo nad nama”
Mihailo Ražnatović (1922–2002) je završio učiteljsku školu na Cetinju, Filozofski fakultet u Beogradu. Bio je urednik u Pobjedi, Omladinskom pokretu, Mladosti i RTV Beograd. Autor je zbirki pripovjedaka: „Zadimljena brda“, „Trnov cvijet“, „Majka“, „Brisani prostor“, „Jutro na jezeru“, „Gnijezdo na Timoru“, „Gonjeni i goniči“; priča za djecu: „Vrati se u dom moj, orle“; knjiga kritika: „Strašno pleme“. U književnoj zaostavštini ostala su mu dva neobjavljena romana.
“Jedno nebo nad nama”
“Ocrta se krug na plavom nebu. Svijetao i zapaljen. Blistave elise zakačiše zenit. Iskajiša se paperjast svod. Nebo razniješe gvozdeni repovi. Ono zaplaka za izgubljenim visinama. „Pucaću, moram da pucam“, kliče stražar s mosta. Izletjesmo iz kuće, verući se uz brdo. Ljuti ker Gorski odskakuta s kamena na kamen, ispred nas, po liticama. Zaurla zatim divlje, sirovo; zagluši nas. „Avioni padaju odozgo“, vičem bezumno, kao da bih htio da dozovem straćara ka mostu. Prelijeću nas uzlepršane aluminijumske ptice. Danko im maše rukama. Hvatam ga za ruke, da mu ih ne odnesu gvozdeni repovi. Odjednom, zapljuštaše pucnji.
„Skrijte se“, doziva otac ispod kuće.
„Zašto?“ odaziva se Danko.
„Zar ne vidiš da li će vas pobiti“, drhti očev glas.
„Nas! Zašto nas da pobiju?“ pita me Danko.
Zgrabih ga i prilegnuh s njim uz stijenu. Stijena uzdrhta s nama. A Gorski laje, skače, vidimo ga prema provaljenom nebu, i reži, poguren, noseći se sa nekom koščurinom. Kao da mu ko stima zalogaj. Da li avioni slijeću da mu otrgnu kost? Dolje, niže nas, sa mosta, razleže se jek puške. Metak – na bombe. Fuć – ništa se nije čulo. Bombe su tresle brda. Stijena je drhtala s nama. I jecala”.