Dve mere za jednu dušu
Nevesta
Gle svečanosti i svećenosti
istog dana u prašnjavoj ulici
ražmazena deca neonskom bojom
u nosnice balonskih slina
pred i za njoj su bacali latice
crvenih ruža i rižu
pred ulaskom u kući gde je
cezme bilo ali je godinama
prestala svežiti kadifice
i kaldrmu tog rascvetalog dvorišta
kročila je lahko desnom pa
levom nogom a iz očiju svekrve
video se odraz razbuktale cezme
i mlaz mutne vode koja se
probudila nakon
nekoliko decenija
Poklon
Džeraju naše kasabe smo se bojali
više nego li nekog demona
iz bajki nasih baka
U sedmoj me obrezli bez moje volje
baš tada kad sam prvi ciklus
menjanja ćelija celog tela odbacio
a o tome saznao u dvadesetsedmoj
Tad sam voljno prestao slaviti svoj rođjendan
u tridesetrećoj dobijam poklon
rođendanski party i abstraktnu sliku
Našeg vajara – a to je tačno sedam godina
nakon rata
to jest nakon dva pokušaja da me ubiju
kao da su imali koga!
Moje vreme, njegovo breme
Pratio sam zvuk toga dana
malo pre sutona pa me odvedoše
do daleke šume da osetim pucanj
grančica i da mi noga sklizne
po trulom lišću
Čujem zubor
izvor
kao da želim zeđ
ugasiti za tren
da mi život produzi
ili ono sto je od njega ostalo
svakako dar je
svaki trenutak
u uzdisanju ozona
sa mirisom belog luka
i izdisanju valova pozajmljenog
života
od nekog tamo dalekog anđela
koji shodno nosi moje ime
Zastao sam produžiti noć
Sam
bez trunke straha
jer njega su već odavno odneli
duši svi boja
Čini mi se da sam u dvadesetpetom času
dana koji je počeo tragom
Večnosti
Ne–Mesto
U Ne–Mestu boravak
U toj večnosti ima još koji dan više
od življenja mi ostade do–življenje
i mlaz svih boja i nijansi dok
se u svetlost istope. Revno
zavolih da pišem tirkiznom bojom
Debelom kao smola četinara
Tamo sto je pak Ovde i Sada
ostaviše me kao kad vetar
raspršuje leteće semenke
maslačka da po ko zna koji put
padnem na tlo patnje ili reku ljubavi
da zaplovim
a ja papirnat brodić nisam
Gle kako se suze u emulziju pretvaraju
i da ih još sunce ispeče pa u sedef
da se pretvore – taj biserni residuum
sto se verno čuva u plišanoj kutijici
Majčinih venčanih minđusa
Eto sada ja progovorih ili neka
ovo bude samo
razglednica koju nisam
pravovremeno poslao
neznanom primaocu.
Tamni vetar vasione
Oni su znali brojati gradove
kićene draguljima i hramovima
koji danas otkrivamo da su mazali
Nanotehnološkim farbama hiljadama
godina pre no sto doznasmo da će
Ljubav pulsirati kao žara
dogorelog uglja
Bog je Taj koji voli
koliko god da je dugo proputovao
od Ovde do Sada
i koliko god da smo se davili
u mržnji i nedaćama
Tajnu samo u svetlost možemo
otkriti dok gutamo
valove vremena
Mi danas zgusnutim željama
tkamo decenije u potki života
dok i sunce stari i ne stuje se
kao božanstvo, niti mesec se poziva
u svojoj punoći nemarno dok psi
na nj laju
Ono što osvetljava organdin naših sećanja
i njima nijanse menja mlazovima svojih
toplih zraka
Sećanja na – obecanje vasioni
da cemo od sazvežđa do sazvežđa
proputovati i vratiti odatle nas je
puhnuo tamni vetar dalekih nebesa
Povratak
Puna usta
praznih duša
toliko mržnje – ovde
Vidim ljudi ginu
i celu Firduseijevu Sahnamu
u zgusnutim oblacima na nebu
Vidim svetlost u čoveku
u najtamnijim kutcima
njegovog bića
i suze njihovih majki
i tespihe za veličanje boga
boga priglupih i slepih vernika
neko je doneo zlatnu kutiju
Belgijski Truffles i slane
Holandske bombone
okusa sladića
bio sam tada odsutan
vratio se da usmrtim
strah
Teret
Grane
teške sa sočnim plodovima
moja se zeđ i gramzivost
gasi tom slikom
Svi oni koji ulaze
u domovima mračnim
kao crne rupe šire svoj spektar
a ja vidim tu finu svetlost
belu kao moje telo
neonsko bela
nezavisna od hrane i plodova
samo site vizije
poput blagoslova koji umara
namučeno srce
Vankalendarski post
Niti jedna jedina mrlja
nije sprljala svetla perja
labudova dok su
uživali u sunčano popodne
Avgust u svom sjaju
greje kosti staraca i ključa
seme mladih planktona
na površini ljudske duše
Ja trčim i trčim i trčim
pao sam, padam jos ću pasti
dok modrica popukne – krv
i sedam dana čekati da modrica
požuti
Ja lečim svoje rane
ližem ih kao lav
okrenut naspram suncu
da ih ispeče
Ja postim da bih ojačao.
Kad stigne noć
Tunika neba se pocepa
i lahka noć teško naprskana
zvezdanom prašinom
Ovo je kao da sanjam san
proroka minulih doba
ostatka današnjih
pokušaja prevaranata
Biblioteka mog bića se otvara
razmotava se kao molitvne zastave
u dalekom Nepalu
rude, biline, insekti, živine
svih vrsti
Insekti i vidljivo, poluvidljivo i nevidljivo
Mnoštvo sjedinjuje se u procesiji sat nakon
sumraka kada narsko zrnevlje krvi
u rubin pretvara i seme u sedef
Daj da mi svi zapevamo i proslavimo život
Noć je već stigla
Tirkizna tinta za duševna pisma
Tirkiznu tintu čuvam
da bih samo o ljubavi pisao
i krvno pismo nasledstva čuvam
u kutiji od hrastovog drveta
bakarne pločice za poklopac
i mlaz teškog laka
Moja spomen ploča mošusom poprskana
a napravljena svetlosnim slovima
graviranog Grafena – zelenim laserom pise:
“ovde teše duša svetlosnog čoveka –
ostatak drugog eona”
Usred urbane pustinje
Njena tašna napravljena
od nojeve kože, čuva sve
parafernalije za žudni ritual
Složene snove čuva u rolni smotane
nade kao svici u julskoj tamnoj noći
stvaraju oreol ili sama nesto kao svetleći
oblak nad glavom modernog eremite koji
hoda usrd urbane pustinje
Zvučno zagađenje
uši se ugušile
tišina je objavila
poraz
Fahredin Shehu
Fahredin Shehu je pesnik, književnik, esejist i nezavisni naučni istraživač na polju svetske duhovne
baštine i sakralne estetike. Rođen je u Orahovcu, jugoistočno Kosovo 1972 godine, i diplomirao na
katedri za orijentalistiku u Prištini, titulom pofesor orijentalnih studija pri Prištinskom univerzitetu.
Aktivno se bavi kaligrafijom otkrivajući nove tehnike i medijume za ovu specifičnu vrstu likovnog
stvaralaštva. Učestvovao u brojnim festivalima i konferencijama: International Poetry Festival
Voix de la Mediterranee, Lodeve France, 2011, Struga Poetry Events – 50th anniversary, Struga,
Macedonia, 2011, Nisan Poetry Festival in Maghar, Galilee, Nazareth, Israel, 2012, PEN Macedonia
50th anniversary and Regional cooperation, Skopje, Macedonia 2013, Malta Literary Festival and
Workshop, Valletta, Malta 2013, Maelstrom Poetry Festival, Brussels, Belgium 2016, Sapanca
Literary Festival, Turkey 2016, 10th Anniversary – Ottobre in Poesia, Sardegna, Italy 2016, 10th
Anniversary – Sandzaki Knjizevni Susreti – Serbia 2016, Vilenica – Slovenia 2017. itd.
Autor je 17 objavljenih knjiga a njegovi radovi su prevedeni na engleski, nemački, fansucki,
talijanski, grčki, poljski, ruski, srpsko-hrvatski, makedonski, romski, švedski, turski, arapski,
hebrejski, rumunjski, kineski/mandarin, bahasa, malteški, bengali, frizijanski, siciljanski, prisutan
u brojnim najvažnijim antologijama sveta danas, poput THE WORLD POETS YEARBOOK 2009,
Bei Jing, China, Poetas del Mundo, Santiaogo de Chile, Blue Max Magazine, Dublin, Ireland,
Tribune de Geneve, Geneve, Switzerland, CHECK POINT POETRY, Le Reti di Dedalus, Italy,
Anthology, Alquimia de la Terra, Ann Arbour Review, Michigan, USA, Coldnoon Literary
Magazine, Jawhalal Nehru University, New Delhi, India, World Healing World Peace Anthology,
New York, USA, Poetry in Anthology for the Rights of Hazara People, Oslo, Norveška.
On je priredio antologiju savremene kosovske poezije na turskom jeziku, 2016.
Antoloiju Savremene Pan-Balkanske Poezije, Inner Child Press, New Jersey, 2018.
Fahredin Shehu laureate of Gold Medal for Poetry as bridge to Nations, Axlepin Publishing-
Philippines, 2014.
Naji Nahman Prize for Poetry, Beirut Lebanon, 2016.
Veilero Prize for poetry, Roma, Italy 2017.
Pulitzer Prize Nomination for 2018.
Stalni član Akademije Universum u Luganu.
Doctor Honoris Causa, Universum Academy, Lugano Svajcarska.
Osnivač je Medjunarodnog poetskog festivala na Kosovu.
Osnivač je Fonda za kultuno obrazovanje i nasljeđe, www.fekt.org
