Po kiši
Vetru
Na rozopečini
Provlače se kroz korov
Šiblje i draču
Berači lovora
Pazeći da bosim tabanom
Ne stanu na rep poskoku
Dok beru
Veoma traženo
lišće lovora.
Za to vreme naredbodavci
Trgovci i posrednici
Dočekivači hvalospeva
i medalja
Sede u debelom hladu
Podrigujući od sitosti
Pošto su sa gomile izdvojili
najlepše listove
kojima će
svoje glave ovenčati
kako bi sa pozornice
burnom aplauzu
dostojno otpozdravljali.
Berači lovora
ne prisustvuju slavlju
vidajući okrvavljene tabane
izgrebana lica
ispucale usne
i modrice na rukama.
MOSTOVI
Ne reci nesmotrenu reč
Krhki su mostovi
Od čela do čela
Tanušniji od paukove niti
Pa ako reč je teška kao malj
Oštrija od svakog sečiva
Sve ono što si hteo njome
Poješće duboki ambis
Stropoštaće se u mrak
Ili će biti varnica
Za požare koji će sve progutati
I nećeš nikada doznati
Zašto nije dosegla cilj
I opravdala tvoju nameru
1. 22. decembar 2009.
KLESAR
Kamen
postaje čipka
kad vreme zastane
zaljubljeno u ruke klesara
dok bezobličje oteletvoruje
u rascvetani sklad.
Tako Graditelj opkoračuje vreme
ne odustajući od nauma
kao što reka nikada ne prestaje
da rascvetava obale.
Dok udeva gracioznost
u vidokrug sveta
u njemu plamsa kosmička iskra
koja nikada
ne dovodi u sumnju stvoreno.
Zavetovan lepoti
on ne misli na glad tela
osećajući da mu se duh
uzdiže do one zvezde
koja je orjentir
svima koji lutaju
i nada onima
koji su na putu ka sebi posustali.
23. 06. 2011.
MOGLA SAM
Mogla sam da ne slikam
Da se ne rvem
sa nepodatnim platnom
I neuhvatljivim bojama
Mogla sam da ne pišem
Da ne zaceljujem hod po srči
Ali sam morala.
Mogla sam da ne izučim školu
Da ne predajem |acima
Da ne izrodim decu
da ne naučim kuvanje.
Mogla sam da ne budem
Večeras ovde
Da vas ne pozivam
u svoje lavirinte
u svoje ambise
na svoja uzletišta
ali sam morala.
Samo jednom
Nisam mogla da odlučujem:
Da se rodim i gde i kada
te zato zahvalno sklapam ruke
Pod nebesima
Što u moj zagrljaj zanoće zvezde
Osvanu sinovi i unučad
I što sam ovde i sa vama
Zauvek.
Herceg-Novi 07. 12. 2011.
NEVIDBOG
(Sjeni Rista Ratkovića)
Kada zanoćiš pod nebom
Punim zvezda
A osvaneš
pod gavaranovim krilom
onda je to NEVIDBOG.
Kada se livade rascvetane
I plandišta sočne trave
Preobraze u jalovišta
Onda je to NEVIDBOG.
Kada presušuju reke
I vetar roznosi pepeo
Sa zgarišta
iz kojih nisu odletele
Ni ptice ni pčele
Niti utekli mravi
Onda je to NEVIDBOG.
Kada borovi i jele bukte
Pred pragom paklenih dveri
Kada nebo cepaju
Urlici izbezumljenih zveri
Onda je to NEVIDBOG.
Maja 2012.
RENTGENSKI SNIMAK GLAVE
Gle kako zlokobno zjape očne duplje
Kao da u njima ne borave oči
Sva sazvežđa viđena i naslućena.
Kakva nepreciznost rentgena
Umesto svega što je mozak upamtio
Samo crnilo i ništa više
Bar da je vidljiv trenutak
Kada su nam se pogledi proželi
od kojih smo se uzneli do sedmog neba
a ispod puti zazvonila zvona
od čega je i vasiona pevala?
Gde su pogledi uprti u zvezde
Dok smo u orahovoj ljusci
Istraživali pod dlanovim obale
ploveći bez kompasa
I dok se nad nama
okretao nebeski svod
Kao iskričavi ringišpil
Ukazujući nam da ni strane sveta
Ne moraju uvek biti orjentir?
Zašto bar nisu vidljivi
Oni pogledi uprti u daljinu
gde se uzburkano more
Vidljivim šavom vezuje za nebo
Dok smo sa zebnjom
iščekivali poznato jedro
Da nam iz oluje decu vrati?
30. januara 2009.
ARS br. 1-2 god. 2013.
