Poziv na saučesništvo

odlomci

lepota i čistota od pesme prave
: idealnu fašističku tvorevinu.

promenile su se atmosferske prilike
iskorišćene u prethodnoj pesmi.
na mesTIMa gde se asfalt osušio
: ostale su praznine u čitanju.

istina je svaka razmena značenja među pokretnim delovima strukture. klackalica teksta i konteksta sa obavezujućim pedigreom. kodovi književne istine postaju stereografski prostor pisanja. šifre koje tekst pokreće  ocrtavaju se dokle pogled seže i ultimativno su nerešive.

na ovom mestu se mirisi parka
mešaju sa mirisom prŽenih krofnica
i uveLIČaNIH čestica jezika.

preskakanjem zgužvanih novina
sa reklamama globalnih katastrofa
moguće je otkriti približno 360
različitih istina na kružnici.

pored mene prolazi žena u crvenoj haljini
: i polako nestaje iza ugla…
na ponovljenom snimku pored mene prolazi žena u crvenoj haljini
i polako nestaje u krošnji na asfaltu.

(popuniti umnožene konture
pregorelim čipovima i ostatkom plastične
mase)
mnogo je teže preživeti susret sa
nadrkanim taoistom
nego sa nadrkanim budistom

vrhunski taoista za doručak pojede
i do 6 kugli huserlove fenomenologije

u tkivo romana ulazi odlučno
ali neprimetno

u 8. poglavlju on je tekstom nezabeleženi
insekt koji miruje
na zidu gradske većnice

tamo ostaje i kada se radnja
preseli u predgrađa iznikla
iz velikih rupa na asfaltu

prozirnost čaja u biografskoj prozi
i konstitutivni jezik reklamnih sekundi.
polumrak iz kuće hugenota
nacrtan po uglovima
vorholovog triptiha.
sačuvani predmeti kao zakrpa na
izbušenoj koži pesme:
boginje, pezosi, oksidi cinka
sprema u sudoperi …

painkilleri na uklanjaju bol od mene već uklanjaju mene od bola koji ostaje na istom mestu gde je i bio. to je igra napredovanja/povlačenja tokom koje se poprište pomera od i ka predelima u kojima osećaji još uvek nisu zavrnuti ventili. i tako sve do ubrizgavanja nove doze kada nastupa privremeno primirje posle kojeg su teritorije drugačije raspoređene. bol je na liniji koja razdvaja dva stanja. drugi pored mene. spoljašnjost. ne-ja koje prođe predelom i kulturno se javi. poziv na saučesništvo je talas kože a koža je opna. predmet. tačka dodira ili rešetka tela iz kojeg nema izlaska. telo omogućava interpretaciju/postojanje. bol/drugi je podsetnik. stub u referentnom sistemu koji je istovremeno i predmet referentnosti.

ja ću da budem ti,
a ti ćeš da budeš ja

kaže r.mutt sedeći na zelenom kauču.

čitalac može da pojebe ove stihove
da piše sebe preko njih
da popunjava šupljine OD-GOVOROM.

čitalac je vekovima bio rob.

ti ne čitaš ovo,
ti pišeš ovo,
evo, gledaj:

r.mutt je nestao kroz malenu rupu na plafonu.
sada sedi u mom stanu, u narandžastoj fotelji.

lakiram nokte, navlačim kondom.
ako napišeš da je čistoća fašizam,
onda je i kondom sa ukusom maline fašizam.

ja ću da budem ti,
a ti ćeš da budeš ja

ja sada ne pišem
ti ovo ne čitaš.
misli su uvek nečije
osvrni se oko sebe.

LSD je moj bog.
entitet koji pretrči neprijateljsku teritoriju
između veš mašine i prozora.

razmena između mog tela u nastajanju
i oblika papira koji se popunjava i prazni.

pesma je deklarativnog karaktera:
ona ništa ne konstituiše.
preambula sadrži uputstvo o pranju.

moj bog je prepoznat kao neurotransmiter.
moj bog je savršena bio-hemijska kopija
pravog neurotransmitera koji kasni.

razapeta mapa otapa prozorsko okno.

napolju čeka ghostwriter. imenuje svet.
kaže: sumpor je emanacija koja se iznova rekreira u različitim govorno-tvorbeničkim
pokretima.

Kutija

odlomci

pod prozorom je plastična kesa u krošnji kestena. godišnja doba koja se kreću unazad pre nego što napuste prostor između raširenih prstiju. mogu li reći da se zgrade pojavljuju iz ružičaste pene u predvečerje. imam li pravo na prevod slike. na talasima koji se odbijaju o ivicu stranice i nestaju ka drugim poglavljima. neko je zaboravio pokrete kada je izašao iz sobe.

rendgenski snimak na kvadratu neona. razmicanje crnih zavesa u dnu hodnika.
sužavanje prostora može se odvijati večno. neko je malopre izašao iz sobe. postoji prazno mesto. konture. na lakiranom stolu je ostao zapisan delić svetlosti. ako to kažem slika izgovorenog će ispuniti korteks kao vrata terase koja se otvore od naleta vetra. klavir je nestao u mraku. u razvučenoj rečenici.

grafički prikaz pogleda koji prate kretanje muve na vratima sudnice. kartografija subjekatskih pozicija. otuda hermes koji bira novine u prolazu. povratak unazad prašnjavim hodnicima. u vreme određeno drugim znacima: engleskom travom i gipsanim patuljcima. pojmovi se događaju već na prostranoj verandi. gde duva vetar. gde uvek nešto

iza rupe na ključaonici prostiru se puškometi tame. olupine ucrvljale u postupku lekture. neko je obrisao zidove i upisao daljinu. umrljani prozor kupea. sjaj kontejnera na kiši. jezik se lepi na ono što se dogodilo u polju koje promiče. svetleća struktura tela dok trči kraj ceste i gestikulira rukama.

polaroid je podmetnuo čitave dane sa rođacima u bašti. kap krvi na stepeništu od teraca. mehanizam peska škripi u napuštenom jeziku. miris prstiju koji su prelistavali novine polako vetri. ti si unutrašnji emigrant. docrtana senka iza zgrade muzeja. načini iščezavanja u beskrajnim redovima plastičnih posuda.

Vladimir Stojnić je rođen 1980. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2005. godine. Poeziju, kratke priče i književne prikaze objavljivao je u brojnim domaćim književnim časopisima, dnevnim listovima, antologijama i zbornicima. Pesme su mu prevedene na poljski, francuski i engleski jezik. Dobitnik je nagrade Mladi Dis za najbolji neobjavljeni pesnički rukopis u 2008. godini. Objavio je knjige pesama: Vreme se završilo(Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak, 2008), Fotoalbum (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2010) i Poziv na saučesništvo (Mostart, Zemun, 2011). Prevodi sa engleskog jezika i uređuje poetski blogJurodivi i elektronski časopis za savremenu poeziju Agon (www.agoncasopis.com ). Živi u Zemunu.

Podijeli.

Komentari su suspendovani.