Stefan Bošković: Na samrti

Već treći put u istom danu Bjanka je brisala precizno razmazanu spermu sa svog pomalo zategnutog stomaka, širom otvarajući oči, pogleda uperenog prema staklenom plafonu moje spavaće sobe. Opet si me sjajno jebao, šapnula mi je, uz iskreni osmijeh. Bio sam zadovoljan. Bjanka je ušla u moj stan prije nekoliko mjeseci. Prve noći smo se ljubili, isprva usnama a ubrzo i jezikom, držeći se za ruke, zatim stiskajući jedno drugom vrat i kosu, pa dodirivajući ovlaš polne organe koji su cijele noći bili prekriveni teksasom u mom i čistim pamukom u njenom slučaju. Sledećeg puta, Bjanka je igrala preda mnom otvorenih grudi koje bi povremeno nestajale iza krajeva raskopčane bijele košulje. Naredne noći veš joj je bio gusto skvašen s prednje strane, ali ga nije skinula. Nisam ga ni ja skidao. Kada smo se prvi put svukli do gole kože bilo je kratkog oralnog seksa. Jednog dana mi ga je samo pušila a drugog dana sam joj polizao i dupe. Kada sam prvi put ušao u nju svršio sam po krevetu. Drugog puta po njenom stomaku. Onda leđima, dupetu, grudima, licu, kosi. Prvo gutanje došlo je nakon svega toga, a svršavanje u njenu pičku na samom kraju. Danas, erekcija je i nakon trostrukog orgazma isijavala dijamantsku tvrdoću. Pokušavajući da omekšam iscrpljenu kitu, naslonio sam se na visoki, hladni frižider odakle sam posmatrao Bjankino mlado, raščepljeno međunožje koje je još uvijek neravnomjerno pulsiralo u vatri i grču. Nisam je često lizao. Ništa češće mi ga nije pušila. Imali smo uglavnom kristalno ogoljenu jebačinu uz mnogo poljubaca po suvim djelovima tijela. Nije me interesovalo ništa drugo. Ni najnebitnija trunčica njene prošlosti, niti najbitnija naznaka njene budućnosti. Bio sam ispunjen. Bio sam veoma zadovoljan. Bio sam skoro srećan. Nakon četiri minuta, nadao sam se, uobičajenog razgovora, bio sam ispunjen nemirom. Bio sam nezadovoljan. Bio sam poptuno nesrećan. Saopštila mi je bez ikakvog kolebanja i neprijatnosti da je i Njega posjećivala povremeno, i da ga posjećuje još uvijek, samo ga je upoznala malo ranije nego mene. On je i ranije znao da ja postojim u njenom životu, a ja tek sada saznajem. Sada mi je u potpunosti jasan njegov tajanstveni, podrugljivi pogled iz šestog reda koji je žario moj vrat u četvrtom redu na književnoj večeri mog prijatelja i njegovog neprijatelja. Saopštila mi je da je s njim više okrenuta oralnom seksu, a sa mnom je u sirovoj jebačini. On je fenomenalan ljubavnik, ali joj ne dere kožu i ne razbija tijelo kao ja, što mnogo više voli, kaže, ali On je do iznemoglosti liže i drži propovjed dok curi nad njenom vulvom, veliča je, idealizuje i pjeva joj kao Orfej. Snažno i nježno u isti mah. On je Orfej a njena vlažna pomrčina Euridika. Ja je ne ližem, ali i kad bih je lizao Bjanka misli da ne bih to radio dobro kao On. Kao što ni On ne umije da je rasturi tako dobro kao ja. Ali pored odličnog lizanja On i odlično piše, ali ja to neću pomenuti Bjanki, iako i sama to zna, dok kako saznajem On otvoreno govori o mom talentu i mojoj sjajnoj prozi, ali nije ono što preferira kao čitalac. On je hrabar kao Hemingvej, ili plašljiv kao Hemingvej, On je izranjao iz Melvilovih oluja i sjedio sa Kortasarom na ostrvu u podne. Ja se nisam hvatao u koštac sa lavovima, ali sam svršavao po sisama krotiteljki lavova, pronašao sam sam mlađu i užu Lolitu i imao sam bolji odnos sa sopstvenom karom nego što ga je imao Efraim Medina Rejes sa svojom karom. Njegove nagrade bile su najveće i najpoznatije. Moje su tek počinjale da bivaju veoma važne. On se više ne takmiči, zbog straha da bi mogao izgubiti od mene. Ja sam srećan što se On ne takmiči jer ne postoji niko drugi ko bi me mogao pobijediti. Mislio sam da je Bjanka samo moja muza, ali danas sam nevoljno i iznenada saznao da je Bjanka i njegova muza. Nije je bilo sljedećih nekoliko dana. Znao sam da ih provodi s njim. Onda se pojavila narednog dana. Rekla mi je da je bila s njim na plaži i u krevetu, i opet na plaži i opet u krevetu, četiri dana zaredom. Pomislio sam da je izbacim iz stana, ali nisam imao hrabrosti da to učinim. Dok smo pričali o Njemu, polako sam joj svlačio lanenu haljinu oslobađajući to božanstveno tijelo, a zatim sam joj svukao i uske pamučne gaćice. Poklopio me snažan talas koji se gromovito prelamao među njenim nogama i širio prostorijom u vidu polusmrada. Da, to je bio miris kvalitetnog duvana koji je On ponosno pušio gdje god se nalazio. Bilo je očigledno da je za vrijeme četvorodnevnog odmora samo pušio svoj duvan izuzetnog kvaliteta i lizao Bjankinu pičku. Nisam bio potrešen jer sam pretpostavljao da će se ovako nešto dogoditi, sada kada i ja znam za njega i Bjanku, i kada On zna da sam saznao za njega i Bjanku, kako mi je saopštila. Pretpostavljajući da će se tako nešto dogoditi, za vrijeme njihovog četvorodnevnog odmora i mog četvorodnevnog celibata, nisam oprao karu nijednom. Odlazio sam i u teretanu, ali dok sam se tuširao, karu nisam dodirivao vodenim mlazom. Masturbirao sam svakog jutra, ali nakon orgazma vraćao sam ga sluzavog i spermavog u gaće. Zaista ga je obavio neobičan smrad. Pošto sam pretpostavio da će je On lizati svih četiri dana, i da će se to nastaviti kada ode od mene nakon isto toliko dana, moraće da se bori sa mojim smradom, isto kao što ću se ja boriti s njegovim smradom, sada. Ali, On nije imao problem sa bilo kojim mirisom koji je dolazio izunutra, dok sam ja imao problem sa bilo kojim mirisom koji je dolazio iznutra. Tako smo puštali Bjanku, On sa svoje terase na prizemlju, a ja sa svog balkona na petom spratu. Puštali je kao pismonošu. Puštali smo je kao goluba, izlizanog i izjebanog da saopštava jednom što o njemu misli i ima da kaže onaj drugi. Bila je pismo po kojem smo ispisivali svakakve grozote iz odmora u odmor. Bjanka je uživala u cijelom procesu prepucavanja dva pisca koji su bili već na samrti jedne kratke i uzbudljive priče. Na kraju, On je iskreno izjavio da ja nisam temeljan i čvrst pisac i da moje čitalačko iskustvo spram njegovog čuči na najtanjim nogama. Ja sam mu iskreno odgovorio da je njegovo pisanje dosadno, da nije ispunjeno životom, niti da umije da zasmije ni najozbiljnijeg, a ni najneozbiljnijeg čitaoca. To smo saznali na samom kraju, kao što smo znali na samom početku da On umije dobro da liže a ja umijem dobro da jebem. Bjanka je jednog dana izjavila da On i ja skupa sačinjavamo jedno divno, skoro mitološko biće. Onda je samo nestala. Nestala je iz mog i iz njegovog života. Obojica smo se nalazili u svojim krevetima tužno prostrti na Bjankinoj samrtnoj postelji. Ja odavno nisam napisao ni redak. On još par mjeseci prije mene. Jedva sam smogao snage da se dokobeljam do stola na kojem sam napisao kratko pismo ispisujući njegovu adresu. Ponio sam ga do poštanskog sandučeta i bez kolebanja gurnuo unutra. U pismu sam napisao da ne mislim da je njegovo pisanje dosadno, nezanimljivo i beživotno. Nakon par dana odgovorio mi je da mu se jebe za to.

Podijeli

Komentari su suspendovani.