Sinan Gudžević: Iz raznih dana
DA NEMAM TEBE
Da nemam tebe e ja bih
Avion želio da imam
Jedan kao ovaj Jumbo Jet Što me nosi iz Frankfurta Za San Francisco
Pa da njime letim sa istoka na zapad
I stalno mi bude dan
Putnici spavaju kao da je noć
Ali ja imam tebe
I ne treba mi avion
Meni je s tobom dan
I kad je noć
TURSKI CARINIK
Kad se Šemso Gudžević
S cijelom kućom selio u Tursku
(O te tuge brda su ječala od plača) Ponio je sa sobom
Jednu košnicu pčela
Med ne volim govorio je
u snu mi se med ne snio
No kuća bez pčele nije kuća
Na turskoj granici Uđe u voz carinik Vasike garancije pasoši Pa vidi košnicu
Šta je ovo
Pčela veli Šemso
Arı kovanı prevodi tumač
Arı kovanı pita zabezeknut carinik Pčela znaš šta je pčela veli Šemso
Dvadeset godina sam carinik Ali košnicu pčela na granici Nisam još vidio
E da mene moja muka Ne nagna u tvoju Tursku Ni danas je ti ne bi vidio
ĐE SU ONA DECA
Pitaš li to mene
Đe su ona deca što su veliš brže
Trčala uzbrdo no nizbrdo
Evo đe su
Iso je umro u Sarajevo
I Naso umro u Sarajevo Sabiha umrla u Pazar Zejna umrla na Pešter
Vučka ugrizla zmija i preteko
A u Beograd ga pregazio autobus
Rafet živ a ka da nije
Hoćeš li još dosta ti je Eto ona deca što su veliš Uzbrdo trčala brže no nizbrdo Liše tebe sva su u ravan sljegla
***
Fantas, Fobátor i Morfej, lelujavi sinovi Hipna
Mame pa noć me za noć muče mesecima već. Zalud im dozivam oca, ni jednog mi znaka ne šalje:
Ako ne smili se on, stići će njihov me stric.
Nisam onaj koji jesam
A ti jesi koja jesi
Znam koju ću pjevat pjesan
Zaštitit od nisam jesi.
***
Ponekad bio sam kurjak, pa lisica bio sam tvoja, Pa si me zvala i puž, pa si me zvala i miš.
Sada kad imena nemam, kad zvanja su spomen i zvuci
(Glas mi se pričinja tvoj), pristaje ime mi pas: Misao tebi poleti, na usta mi voda poteče
Kaono onome psu, pokusnom onome, znaš.
JASIKA
Govornica iz koje sam te zvao Svaki put kad bi autobus stajao Na odmorištu kod Ušća
Više ne postoji
Na njenom mjestu zasađena je jasika
Ondje gdje je bila slušalica sad je grana
Jedna drukčija no druge
Htio bih da ta jasika nekome bude
Ono što je meni bila govornica
I ima nekoga sklada u tome što je jasika
Na mjestu telefonske govornice
Nema drhtavijeg lišća od jasikina
Kao što nema drhatnijeg drhata od onoga
Što ga je po meni činio glas tvoj iz slušalice
Dok su sahati išli alaturka
Sve je bilo drukče i sahati su bili drukči
Podne je bilo oko šest
A mrak padao uvijek u dvanaest
Za druge ne znam
No ja sam imao više vremena
Sad kad sahati idu alafranka Sve je drukče i sahati su drukči Podne u dvanaest a u šest
Još sunce na nebo stoji
Ne znam za druge
No ja vremena
Nekako nikako nemam
A za Reša, Maša i Paša znam Njima je ka alaturka ka alafranka Oni na sahat nijesu gledali
Ni onda ka ni danas
Njima su sahat nebesa
Kad noć sljegni
Sa zvijezdama ili bez njih
Oni u šumu pođi
Pa šumu sječi te šumu kradi
Pa mimo sav svijet
Ujutro peri noge
A uveče peri obraz
Za Vujicu Rešina Tucića
Mi pušimo cigarethe Preko puta sedi Gethe Prilazi mu Šiler dethe
Pa mu kaže: „Ćale Gethe Biste l mogli da l hoćéthe Da me dimom cigarethe Barem malko podignéthe?” Odgovara ćale Gethe:
“De prošetaj malo, dethe!”
