Saša Skalušević Skala: Rekreacija pre pakla

. . . jer smrt je nesporazum.
Tomas Bernhard

PADANJE BEZ REČI

STENE

Isturpijali smo svoj život
stene sa kojih smo se bacili
u njega
u nju
besciljno
olako
direkt na glavu
bez traga
krugova i vira

hranitelji državnog aparata
dozvolili su nam to tako lako
ili su nam podmetnuli nogu

HODANJE UNAZAD

IZBOR

Poluotvoreni prozor u stanu tvojih roditelja
hladi ti prvu jutarnju kafu
decembar je ali još nije zima

vrelina šolje izaziva ti uznemirenost
kao popodnevna svađa u zgradi
kao nepregledno polje opušaka
koje zatičeš u gradskom parku

srkneš li vrelinu kafe
srknuo si svo trnje iskustava
koje će doći nakon mladosti

prospeš li njen talog
okrenuo si glavu od zločina i nepravde

MRAVI

Mravi iz našeg stana su nestali

primetili smo to tek kada smo se
probudili iz naših pamučnih snova

nestali su iz naše meke kuhinje
nestali su iz lamperije što krcka
nestali su sa bajkovitog poda
okrunjenih kiselih zidova
koje su tako veselo pomerali
kao vešti tesari i dunđeri

mi to nikad nismo uspeli

mravi su nestali iz našeg stana
istina je da im nismo zadali
nikakav udarac ništa što bi ih
poput ledenog talasa odbacilo
tamo otkuda su došli

ili su oni oduvek bili ovde

tek mislim da prstom kroz vazduh
nismo pokret napravili

viđali smo ih kako u veselim kolonama
trčkaraju za našim ostacima

jure kroz svoju viziju neprestanog rada
ili štete što mu često dođe isto

gnječili bi ih ravnodušno prstom
nismo bili od onih što ni mrava
ne bi nikad zgazili

možda su nas zato i napustili

DIVLJI DIVLJI

Divlji trenuci prate tvoje sećanje

na mladost snagu i opojno vino
zanosne mirise devojaka i žena
koje si tako lako uzimao

kao što se kida prezrela smokva
sa grma koji ti se nađe na putu

često odsustvovanje sa više nego
blatnjavog kućnog praga

noćne šetnje tuđim gradovima
plač sitne dece koju si viđao u prolazu

ne znajući baš tačno koliko im je godina
stideći ih se ako te u prolazu slučajno
očeše kakva rasna opštinarka

sada samo podmukli jutarnji kašalj
prati tvoje tupe reči odapete u vremenu

misao utopljena u iščekivanju smrti

CRNA MANDARINA

Usta su ti puna komadićima mandarine
pljuckaš njene semenke
po hladnom betonu gde su stala
tvoja pomalo žabja stopala

taj beton je tvoja otadžbina
kao i taj balkon taj trenutak
za njih si spremna da rađaš i braniš

svako seme je gorko kada se zagrize
zato što dolazi iz lepljive zemlje
beli se kao kost od koje nastaje prah

možda je zato i lakše da se ispljune
izdrka i pusti da padne na plodno tle

NOVI DAN

Šah ti je ispod kreveta
pištolj i nož u ormanu (samo ti
znaš kom i bolje je tako)
ispod jastuka češkaš
punu tablu ksalola
sa zvučnika privezanih na lap top
zadovoljava te neprestano Joy Division
desno od tebe je drveni sto

ti se odlučuješ za vino i vodu
pre no što zaspiš
pre nego što počne novi usrani dan

ĐAVOLJA JAJA

Istinski nakazni svet
iz tih jaja
kako je Novica to
davno opevao
izašao je
izlegao se pred nama
tako dobro
da nikad ne nestane

PROMENA RAVNOTEŽE
za D. M. T.

Drvena stolica se lomi
upravo dok se ljuljaš na njoj

poput debelog i čupavog
uškopljenog mačora
kome si odsekao brk
naslon puca upravo tamo
gde su ti leđa

pad je uvek neočekivan
beskonačno brz

LOŠE NAMERE

Osećaš po mirisu svoje kože
neki požar će uskoro doći
buknuće u kukuruzu ili žitu
spaliće šumu ili letinu

ispucali sitni ostaci
nalik na tvoje prozirne šake
bedne žetve lelujaju u žegi

uzdišu iscrpljena stabla
koja su osakatila ludilo ili pohlepa

neki požar će uskoro doći
svejedeno loš
buknuće pred tobom tek tako
gotovo kao i uvek do sada
ne možeš mu se odupreti

ne veruješ u nemarnost
ni u iznenađenja ma kakva bila
poznaješ namere
mirišu u vazduhu

STATISTIKA ZLA

Pitao sam se kako to da još
ranije nismo poludeli

kako smo to sebi dozvolili

teturajući se po ivici sečiva
ničemu se nismo priklonili

besni vukovi srču svoju penu
jure za nama crvenih očiju

gladni jeleni oštrih rogova
trče nam u susret

od hladnoće trnu zubi

čekaonice su pune beznađa
ustajalog ljudskog mirisa

u raspodeli kreveta za povređene
za nas nema mesta
nema nas na spisku

zemlja je sve toplija
susedi sve hladniji

statistika je neumoljiva

TOPLI ZEC

PADA CRNI SNEG

Sneg je crn
zemlja je ravna vinilska ploča
koju smo voleli i skupljali

Sunce ne izlazi
ono zalazi na Istoku
neko pritiska dugmiće

gladna deca na Rogu Afrike
traže odgovor u oku lešinara

neko pritiska dugmiće
pije vodu otopljenu sa glečera

ARHE

Tiha svetlost sporo ulazi u tvoj hram
kažeš potreban ti je samo početak
da svakom je potreban početak
Isus se previja i umire na krstu
nema ga tri dana
čekaš ga u krevetu
ti i ostali apostoli Reči
svet nestaje u štampanom betonu
ispred beskonačnih šaltera sa duplim staklom
anđeli sa krovova zgrada
na koje su se popeli
pljuju prolaznike
traže meso i krv
bez reklama u pauzi
nuklearnog natpevavanja

ANĐEO UNIŠTENJA

Tog letnjeg lepog podneva
vozili smo bicikle
desetak kilometara od grada
terali ih kao što se šibaju konji
pred nekom velikom nevoljom

ona na svom nežno plavom
ja na užarenom crvenom
gotovo paklenom dvotočkašu

putnici u svojim vrelim i brzim
limenkama automobilima mahali su nam
zavideći nam našoj slobodi
glinenom vremenu i nasmejenim licima

sve je izgledalo savršeno
jurili smo veoma brzo
iako je put išao malo uz brdo

očekujući da ispred nas iskoči
kakav jelen kapatilac
bežeći od sumanutih lovokradica
kako su nas znakovi na svakih
3,2 km upozoravali

prolazili smo kraj žita
snopova osušenog kukuruza

radovao sam se unapred klipovima
suncokret nam je okrenuo glavu
ili je to bilo pre nas

jedino se jedan usamljeni gavran
koji se ni u šta nikada nije uklapao
crnio u polju nedaleko od nas

pogledao sam mu u sjajno oko
okrnjeno gradskim otuđenjem
užareni pogledi su nam se sreli

graknuo je sočno i snažno
prema nama
nikog drugog i nije bilo

na prvoj krivini skrenuli smo desno
ćutke strogo želeći to
videli smo naseljeno mesto
vratili smo se gradu

NAPUŠTENI RAJ(AC)

Vozimo se mini busom
sve je skraćeno u nama

pred nama se putevi račvaju
religije prepliću i halapljivo gutaju
naše umorne i nezaštićene misli

sela su vezana za drveni strujni stub
da ne odlete tamo negde
gde će ih ljudska ruka milovati

sela su ispovraćala bolno
izlokane puteve polomljeni asfalt

zubati korov se ceri u sitosti
oštar vonj mrše krije se u zasedi

Timok više nije onako žut
gust kao kačamak

izbistrilo ga je naše odsustvo
samo se još kamenje i plastične flaše
presijavaju u njegovom toku

gledaš čokote kako plaču bez suza
zmija je napustila ovaj raj
truli plodovi popadali ispod krošnje

vino je postalo sirće
znanje je upila suva zemlja
dokolica i hlad

DVOGLAVI

Dajte mi dvoglavog pesnika
dajte mi ga na dan dva
dajte mi ga sad

tako dvoglavog u čijoj su se
kosi sakrili Minotaur i Tezej
koje uzalud tražim

tako neumornog koji hoda
vekovima unatrag
u potrazi za Svetim gralom
tim krvavim ciklusom Sveta
(što se klati na leđima smaragdnog guštera)
u čijim pesničkim venama
teče stidljivi Dunav i zadavljena Sava
puna iznutrica nepoznatih mučenika
koje nisu mogle svariti ni zlatne ribice

dajte mi ga tako dvoglavog
u oči da mu pogledam
jesu li i one janusovske

DOGMA

Žderemo jedan drugog
do krajnje zlobe

Balkan mi je svedok
izglačani belutak

do neizmernog obožavanja
što je često isto
ili još gore

ti si ono što sam
ponekad ja

ja sam sve ono
što si ti
i više od toga

nešto poput kulta senke
zaboravljeni predak

PRETNJA

Moj brat živi u gornjem Gradu
u donjem je Ad
rat ključalo ulje
iskrivljene telesine bez duše
koje čekaju na vaskrsenje

donji Grad preti gornjem
senka svetlosti
brat bratu

Biografija
Saša Skalušević Skala (1981, Negotin) Od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu. Objavio je knjige pjesama Mitovi i senke (Narodna Biblioteka Dositej Novaković, 2014), Plastična Aleksandrija (Presing, Mladenovac 2019). Zastupljen u više pjesničkih antologija i zbornika. Jedan je od osnivača Krajinskog književnog kluba. Urednik je časopisa za književnost, umjetnost i kulturu Buktinja.

Podijeli

Komentari su suspendovani.