Preveo s makedonskog Duško Novaković
***
U ovoj prolećnoj jeseni
ja razmišljam o vatrama:
kroz njih samo prolazeći
možeš znati jesi li
otporan na vatru, ili ćeš
izgoreti, kao visoko
usamljeno drvo u dalekoj
velikoj gori
izgoreti, u tebi,
konačno i nepovratno,
pretvoriti se u užarenu
reč ili u jedan kratak vatreni dah
hodajući
CVETOVI ŠTO MIRIŠU NA KOŽU
jednostavno je: sedim na terasi
prekriven suncem i muzikom.
odnekud mi dolazi miris
cimeta…pa miris kilometara –
jednostavno je: plovim kroz prostor
oslobođen revolta prema svetu.
posvuda iskre, bleska mir,
sjaj lepote: svet može da ode
do đavola, ne mora ni da mi najavi…
jer, jednostavno je:
lebdim visoko i u miru,
prekriven suncem i muzikom – jednačina
ljubavi koja iz mene pupi kroz bele
i žute cvetove…mirišu na telo,
mirišu na kožu tek okupanu
u poljupcima i nežnim, najnežnijim dodirima.
SLUŠAJ:
vreme mi je: želim poteći
potočno, u shvatanju da znam
da sam deo – najsitnija iskra,
nežna i tiha. kao spušteni čekić.
slušaj: plamte krošnje drveća
dok kamioni skupljaju
đubre. noćas vidim Eskime
kako pažljivo gaze preko leda.
sunce preteći nadire prema
očima. mudri su Eskimi,
nemoj se plašiti za njih.
gori sunce na drugom kraju
sveta; slušaj: ovde mrznu
krila ptica pre nego što
polete. krcka od zastoja.
preko pločnika padaju srebrne
kovanice; sitne monete koje vreme
broji. kao da su izbačeni iz fontane
želja. slušaj: na raskrsnici
strada jedna duša, od dve napravljena.
kao dva točka jednog bicikla
koji se stalno prate ali se ne dodiruju.
nikad onako kao dva nosa
koji zauvek razmenjuju mirise.
opet sam ti rekao sve, tebi koja me slušaš.
1. DUBINSKI SNIMCI, ISKRE S DLANOVA
Nick Cave & The Bad Seeds,
Red Right Hand, Let Love In (1994)
bulji u rendgenske snimke
razbacane po sobi. mogli bismo
obložiti zidove sa svim
tim snimljenim povredama, frakturama,
dubinskim snimcima kostiju i
mojim izdržljivim tkivom, mogli bismo,
ali dobro je kad znamo da ne moramo.
pisanje ljubavnih pisama je erotika uma,
ovisnost preko koje materijalizuješ ljubav;
tako sam zapisao…, a hteo bih da napišem još
ljubavnih pisama, kaže, možda me ljubavna pisma
drže toliko uporno ne bi li me učinila otpornim na sve
boleštine, kažem mu. nedostaje ti jedan snimak, znaš?
znam. oboje znamo da nema dovoljno dobrog načina
da bi se potpunije snimila jedna duša.
puna ljubavi. pisaću nova i još snažnija
ljubavna pisma. Inače i tkivo i kosti
počeli bi da pršte iznutra, kao neorezani mak.
PLAVA SENKA
Sara: „Tata, je l’ da da postoje i plave senke?“
uzimam je sa časa iz engleskog
a brblja na makedonskom 100 na sat
pošto je izrekla sve moguće senke na engleskom
pričali smo zašto su senke naše žute
rekoh joj za svetlo koje se razliva
kroz maglenost jesenje večeri
i zaključih da su senke uvek crne
eventualno plave ili tamno-plave
u svakom slučaju tamne
„a plavih, sigurno ima i plavih senki“
zar ne, tata? jer je i plava tamna….“
zaključuje skoro metar niža od mene
sa plavom kosom kroz koju proviruju
boje grada
ima, sunašce moje, ima.
samo što se ovde ne vide:
ovde su crne i tamno-sive.
najtamnije koje mogu da budu.
lome mi se leđa
raspadam se u plavu senku
iz vizije moje kćerke
rastvaram se u oblak
koji lebdi iznad grada
i sve ispod sebe boji
u sve svetle nijanse plavog
31. 10. 2007. 00:22
SVI ĆEMO UMRETI
Ovo je slika koju imam o sebi:
brod koji otplovljava, tesnac kroz koji
vetar peva. ovo je ta slika: kapljica
na vrhu prsta, kapljica puna soli.
vidim sebe u nekoliko reči
u nekoliko slogova vidim se.
sahranjen sam ovde, vedar i spokojan,
brod zahitan prema nemerljivom,
budalasta misao koja u zvezdama nebeskim
lovi dušine družbenice. kapljica
soli sam, suština moga postojanja
je čista i bezuslovna ljubav. kapljica sam
veća od svoje misli, tihi
trag i kaucija za jednog pesnika.
29. 09. 2013. 23:11
SMRT IMA KOSU OD MORSKE TRAVE
u poslednje vreme
često pomišljam umreću
ubrzo. tiho. zato svima i kažem
živeću bar još pedeset godina.
slatke obmane koje nikoga neće povrediti.
u poslednje vreme
često razmišljam da li da odsečem
kosu. odjednom. često vidim sebe u sanduku
sa mekom postavom boje tečnog zlata.
pa mislim da li ću svojim najmilijima biti lepi mrtvac.
zato makaze čuvam
što dalje od dohvata, što dalje
od misli, kad već moram da umrem. nek budem takav:
s kosom, s bradom, kao preslikan sa ikone, ili kao
tek otrgnut od šanka. zaista, nema velike razlike.
u poslednje vreme
ne razmišljam o ničemu posebno. dovoljno mi je
što ponekad prespavam. ne sanjam. bude me ptice.
nema ljudi u mojim snovima: samo površine i prostori:
čekaju me s nestrpljenjem, da zaigramo veseli ples sa smrću.
u poslednje vreme
zaista pomišljam da je ovo poslednje
vreme. smrt je lepa žena sa prodornim očima i
dlanovima pretankim za moj ukus. ima kosu od morske trave,
ima dodire od algi. Miriše na ženu koju sam
oduvek poznavao.
Igor Isakovski (1970-2014) pesnik, prozaista, pripovedač, urednik. Diplomirao je na katedri Opštu i komparativnu književnost u Skoplju, magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti (Rodovi i kulturološke studije). Osnivač i direktor Kulturne ustanove Blesok gde je radio kao glavni i odgovorni urednik od nje- nog osnivanja.
Objavljene knjige: Pisma (roman, 1991), Crno sunce (poezija,1992), Eksplozije, trudna mesečina, erupcije…(priče, 1993), Vulkan – Zemlja – (poezija, 1995), – Nebo (poezija, 1996, 2000), Gravire –Blues govornica (veoma kratki tekstovi, 2001), Peščani časovnik (priče, 2002), Duboko u rupi (poezija, 2004), Plivanje u prašini (roman, 2005, na- grada Prozni majstori), Blues govornica II (2006, Godišnja nagrada za najbolje grafičko rešenje štampane knjige), Stažirajući za sveca (poezija, 2008), Noć je najtamnija pred svitanje (poezija, 2009, Nagrada na 4. Beogradskom festi- valu poezije i knjige, 2010), Vulkan – Zemlja – Nebo (poezija,2010), Ljubavna (poezija, 2011), Smrt ima kosu od morske trave (poezija, 2013), Tako da (poezija, 2015).
Izbori i prevodi na drugim jezicima: – Sky ( – Nebo, poezija na engleskom, 1999, 2000), Sejanje smeha (Seenje na smeata, izabrana poezija na srpskom i makedonskom, 2003), I & Tom Waits (Jas i Tom Vejts, izabrana poezija na makedonskom i engleskom, 2003), Sandglass (Pesočen časovnik/Peščani časovnik, priče na engleskom, 2003), I to je život (I toa e život, nova i izabrana poezija na hrvat- skom, objavljena u Crnoj Gori, 2007), Iz bliskov in ognja (Od bleska i vatre, nova i izabrana poezija na slovenačkom, 2011), Pješčani sat (Pesočen časovnik, priče na hrvatskom, 2012), Madam Hyde, Mister Hude (nova i izabrana poezija na holandskom, 2012), Dlanovi puni srče/Dlanki polni srča (nova i izabrana poezija na srpskom i makedonskom, 2013), Svetlinata ve čeka na recepciji/ Svetlost vas čeka na recepciji (The Light Awaits You at Reception (nova i izabrana poezija na engleskom i makedonskom, 2013), Smrt ima kosu od morske trave (Smrtta ima kosa od morska treva, izabrana poezija na hrvatskom, 2015), Tako da (Deka da, poezija na srpskom, 2017).
Isakovski je priredio četiri antologije; poslednja nosi naziv Šest makedonskih pesnika/ Six Macedonian poets (objavljena u ARC Publications, Velika Britanija, 2011), kao i dva CD-ROM-a.
Prevodio je poeziju, prozu i eseje sa (i na) makedonskog, engleskog, srpskog-hrvatskog-bosanskog-crnogorskog, i sa slovenačkog na makedonski.
U njegovom prevodu na makedonskom jeziku objavljeno je 60 knjiga.
Njegova poezija i proza prevedeni su i objavljeni na šesnaest jezika u dvadesetak zemalja. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu.
