Žana Ognjenović: O moći i istrajnosti žene

 

(Roman «Balada o Itani» Bosiljke Pušić)

 

Pazite šta pričate pred Bosiljkom Pušić, jer velika je mogućnost da završite na stranicama njenih romana ako joj ispričate svoju priču ili priču sebi bliskog! Čitav svoj književni opus ona je izgradila zapažajući i opisujući ljude oko sebe, ovekovečujući njhove sudbine u neprolaznu reč (njena knjiga o majci je «Otvaranje lutke», o ocu «Hodnik», o suprugu «Stimadur» i «Kumborski vijađ», o nama znanim i neznanim Novljanima i prijateljima romani «Naranča i nož», «Knjga o Vojinu», «Tondo», «Ispod žižule»)…. Za Bosiljku Pušić svaki čovek je moguća inspiracija, neponovljiva sudbina, unikat vredan da se o njemu priča i pripoveda. U svakom čoveku ona nalazi iskru podsticaja i plodno tlo za razvijanje budućih priča.

Ovo nije ništa novo, već samo istinitost tvrdnje da veliki pisci temu nalaze oko sebe i najčešće u krugu svoje porodice, nisu im potrebne egzibicije i putovanja kako bi prikrili svoj (ne)talenat. Uostalom, najbolji i nagrađeni romani Davida Albaharija, Miljenka Jergovića, Dragana Velikića, Petera Esterhazija, Mikloša Vamoša,  priče su o majci i ocu.

Novi roman  Bosiljke Pušić «Balada o Itani», inspirisan je životnim pričama Itane i Radovana Stevovića, ljudima čiji su se životi preklopili sa najdramatičnijim događajima 20. veka u Crnoj Gori. Malo je romana o težačkim sudbinama crnogorskih žena. One su najčešće epizodne ličnosti u senci, usputni likovi «velikih muških priča». Ali, roman «Balada o Itani» je u potpunosti priča o Itani Stevović, ženi iz podlovćenskog sela Kobiljeg Dola. Njen ceo krug života odvija se na stranicama ove nevelike knjige: od neobičnog rođenja i udara groma koji kao da joj je udahnuo život, detinjstva, devojaštva, udaje, rađanja dece, nesreća i preranog umiranja četvoro dece,  bežanije i gladovanja tokom Drugog svetskog rata, paljenja kuće, oslobođenja zemlje, do odlaska porodice kao kolonista u Vojvodinu, prilagođavanja novom životu i običajima i nesreća koja će je tamo zadesiti.

«Balada o Itani» je knjiga o moći, hrabrosti i istrajnosti žene, žene koja je predodređena da istrpi i opstane u surovim uslovima i produži lozu. Istovremeno, ona je i parabola o čovekovom uzaludnom nastojanju da svoj život uobliči u određene okvire.

Bosiljka Pušić poseduje čudesnu moć za rekonstrukciju detalja, savršeni osećaj za damare života, tako da čitalac često može pomisliti da je na neki čudesan način bila svedok doba i događaja o kojima piše. Pronicljiv i neizmerno slikovit ovaj roman pruža obilje tema po kojima je Bosiljka Pušić, kao prozna spisateljica prepoznatljiva: čovek u vrtlogu istorijskih događanja, izražen osećaj za portretisanje ženskih likova, moć pojedinca koja se često zloupotrebljava, opstanak u surovim uslovima, ljubav koja po pravilu izmiče. Za posebnu pohvalu je jezik u romanu, upotreba lokalnih govora karakterističnih za podlovćenska mesta i Mađare u Vojvodini.

Hronološko pripovedanje u realističnom maniru u «Baladi o Itani» kao da naglašava to upečatljivo svedočanstvo i uspešnu rekonstrukciju epohe. Značajni događaji crnogorske prošlosti, iz nekih razloga manje opisivani u književnosti, poput herojskih bitaka iz Prvog svetskog rata, gladi i epidemije (saopštene u flešbekovima) i ilegalnog delovanja komunista, italijanske okupacije, potresne seobe življa u Vojvodinu, vaskrsavaju u potresnim narativima i svakako su najoriginalnije slike ovog romana.

Knjigom «Balada o Itani» crnogorska književnost je dobila knjigu o ženi, a isto tako i originalan istorijski roman.

 

29.2.2016.

 

Podijeli

Komentari su suspendovani.