Oleg Jurjev: Devet pesama
Sa ruskog prevela i prepjevala Verica Tričković
(Iz „Stihovi s juga“)
SMRT VERGILOVA: ZADOCNELE NOVOSTI
1.
Od Italije kolerne
do Dalmacije-čume
stalno ista pljaska galije
Da li smo to mi ili nismo mi?
2.
Sve dijamantniji, sve azurniji,
sve tesniji ka sebi samom,
pod nebeskim jajetom-na-oku,
izmehuranim tamom,
sa vesala zvezde kaplju,
obezumljujući sve dalje
jasnonoćje to, ta morska pel-svila
Jadran sam.
3.
Po belaskanju prošivenih sluzi
razleže se mazut
iz zamorskog Brindisija
dah Vergilov klizi
To mi na veslima plačemo,
ostarele novosti vozimo,
i u mehove oćelavele uvlačimo
crnu zemlju i zemlju glinu.
4.
Od Apulije suvovejne
do stubova Adrijana
poprečuje Jadran-držač
trohejsko naklapanje horsko
Bog uzdahnuti neće, neće grunuti grom,
neće se prosuti Homer,
neka luna na veslima sahne
i mera stiha promeni takt.
5.
– Da li smo mi heksametru dušmani?
– To smo mi, a ne oni!
– Umro je Vergil?
– Umro, da Bog sačuva!
OBLACI
Oslepljujućim vazduhom naduvan,
poškropljen vodom oslepljenom,
oblāčnì ostakljuje stobor,
čeka da najzad dođu
ònî- pod zastavama sinjim-sedorujnim
i s maljem kaljene lune.
Noću budu urvine mutne
poljanom pod kaljenim maljem,
i prtinom — krivom i zelenom —
mimo njih prebegnu beguni.
DELNICA/ SPRUD
– Vidiš? prepolovljen
češljem svetlećim sprud…
– Vidim. Kako sa dna neko tvoje
srce podiže i otire.
– Čuješ? – pljuskanje nadvodno
jadnih krugova zlatnih…
– Čujem. Kako neko tvoje
srce pusta na dno da padne pljus
DELNICA / REKA
I šta sad što se luna vrće,
stvari neba među pokrivača nalazeći,
i talas što nadolazeći se obrće,
na drljaču fenjera nailazeći,
jer svak pod most dosežući odsev
ne zna niko tako koso iščéšljati:
nama ostaje da udišemo te glatke kose,
brodovima u tu maglu íščeznuti.
PLATANI U GUŠTEROVOJ KOŽI
Platani gušterokožasti,
svetliji i glatkiji samo,
sa hrbatom tim u drhtaju teškom
panjeva naperjanih, usprgavljenih,
sa tim grguravim potomstvom u torbi,
sa tom grbom na pognutom trupu,
što bi rekli: i mi uzlećemo takođe
Što bi rekli: i mi uzlećemo takođe,
kao da bi i mi trebali upravo tamo
tamo, gde spava na nagnutom leglu
velika živina u paperju i garu,
i leglo, čini se, iznutra gori,
a u jorganima gornjim čak i vani…
Ta kako, ta šta, zar isto i nama?
– Isto i vama, i vi upravo tamo…
Stani, radije ne ne isplati se.
POGLEDASMO SA NOĆNOG DNA
1.
… sav svod nebeski bio je kao jedina jedna
cigareta retko uvijena
poluprosuta, polupuna;
i tankog dima zapuza valina,
raznoizvijena ravnopojasna,
i sa vrha padahu iskre na…
2.
Ili ne:
… sav nebeski rasadnik bio je grana jedina jedna,
ravnoizvijena raznopojasna,
na njoj ruža razružena
razoblačena luna
ležaše, iznutra tamna.
I žaoke padahu odozgo na.
NOĆNE ŽENE SA OČILIMA
Noćne žene sa očilima
sa meduzastim očima
koračaju svetlim oblačcima
kao tamne njine koštice
u žaru im kose nežne
usne im složene u uštip
i odevene – kao u nožnice
noge im u crnilu klašnji
ruke od crnila crvenije –
posežu za mnom iz sjaja
iz trouglova aleja
one ulaze u krug zemni
i zgasnu
NA KEJU
… a jedva sa kupola siđosmo
na ono razvijeno od mekog dimnog leda
nebo, što tako sivo-rozikasto bi i strmenito,
te sve i opet videsmo, samo ne tako, kao sa zemlje:
Cigane, kljujuće s mosta.
Ciganke, pljujuće na karte.
Plovke, brčkajuće u peni-piljevini.
Psiće, kudrave kao brazda.
Bebe, golicave i bucmaste.
(I niske korabe potkorubljene.)
(i crne zadocnele vozove.)
(i bele blistave zalaske.)
STIHOVI SA JUGOZAPADA
Za glog po kiši,
sam na sebe nalakćen,
na drugoj je gori zapaljen
gas što oblake naduvava, igličast.
A za spaljen docrneli
grozovit grm do poslednje bodlje!
na drukčijim gorama biće dočitana
knjiga vetrena, večernja.
Od nje jedri na vetru gluvom
strofa, rastočena, obnevidela,
i najdalji, zadnji čisti hum
docrnelom maglom zatrpala.
Biografija
Oleg Jurjev, rođen 1959. u Lenjingradu, živi od 1991. u Njemačkoj. Na ruskom jeziku pisao mnogobrojne periodične publikacije, pet zbirki pjesama, šest proznih izdanja, pozorišne komade, dvije zbirke eseja o ruskoj literaturi kao i jednu knjigu za djecu. Njegova djela su prevedena na njemački, francuski, italijanski, poljski, češki, bugarski, engleski i srpski jezik, pozorišni komadi su u mnogim zemljama inscenirani.
U Njemačkoj su više puta izvođena tri pozorišna komada i objavljena mnogobrojna prozna izdanja. Publikuje poeziju, prozu i eseje u renomiranim časopisima na njemačkom govornom području.Oleg Jurjev je 2010. dobio nagradu Hilde Domin (Hilde-Domin-Preis der Stadt Heidelberg).
Više literarnih nagrada u Rusiji, posljednja za poeziju (Lyrikpreis „Raslitschije“, 2014).Posljednje objavljene knjige na njemačkom govornom području: IN ZWEI SPIEGELN, izabrane pjesme (Ruski – Njemački), Jung und Jung, Salzburg 2012; HALBINSEL JUDATIN, roman, Jung und Jung, Salzburg 2014.
Godine 2011. je objavljeno audio izdanje „Die russische Fracht“ (čita: Harry Rowohlt), KEIN & ABER (Cirih).
Piše na ruskom i njemačkom. Živi kao slobodni autor u Frankfurtu na Majni.
