Branka Knežević: Mare nostrum
Jednočinka
Cetinje, 2021. godine
Lica:
Lazar Guteša, pedeset dvije godine, vlasnik koče „Berta“
Mladen Maki Jović, četreset devet godina, bez stalnog posla, trenutno mornar na koči „Berta“
Događa se na koči „Berta“ u vodama Jadranskog mora, između albanske i crnogorske obale u jesen 2020 godine
Kabina ribarice „Berta“. Za kormilom Lazar Guteša (52), do njega Maki Jović (49), pjevaju:
„Debelin moren
sad me vozi stari ruzinavi brod
po provi mu restu frizi
a timun mi uvik bizi
tamo di bi tija
i tamo di ne bi smija
more je izabralo put
Na kraju moran ti reci
da vec dobro vidin kraj
da su valovi sve veci
da mi ne lici na raj”
„Debelin moren
sad me vozi stari ruzinavi brod
po provi mu restu frizi
a timun mi uvik bizi
tamo di bi tija
i tamo di ne bi smija
more je izabralo put
Na kraju moran ti reci
da vec dobro vidin kraj
da su valovi sve veci
da mi ne lici na raj”
(Maki traži muziku na radiju)
Lazar:
Nemoj mi samo Šiptare puštat.
Maki:
Šiptare ili Talijane, biraj.
Lazar:
Nema drugo?
Maki:
Vidiš li đe smo? U ovim vodama samo njihove stanice.
(pronalazi italijansku radio stancu, čuje se glas spikerke./
Maki
Ostaviću ovo, bar ne šušti. Jel nam vrijeme za po jednu, a?
(Lazar se smije)
Lazar:
Bogami si dobro izduro. Ne znam šta ima. Ostalo je nekog vinjaka, čini mi se.
Maki:
Vinjak? E jado ludi. Ko još pije vinjak! (vadi bocu vinjaka do pola ispijenu). Od kad ti je ovo?
Lazar:
Čuš od kad je! Malo si ga popio!
Maki:
Nisam ima dvae’s godina! Ne mogu ga pomirisat. Sad će tebi Maki da pokaže šta je piće. Znao sam ja da se na tebe ne mogu oslonit. Sa’š viđet!
(vadi iz ranca bocu, pokazuje je Lazaru)
Lazar:
Šta je ovo? Rusko?
Maki :
Konjak! Moldavija! Bjela roda! (smije se) Šta je? U životu nisi čuo! Jebi ga, ne mogu da ti ga grijem, izvinjavam se stvarno…
(sipa piće u čaše, kucaju se, piju)
Lazar:
U majku ti tvoju! Odakle ti ovo?
Maki:
Sačuvalo se ! A, jel dobro?
Lazar:
Đe dobro, vrhunski!
Maki:
Valja se, ko radi taj treba i da nazdravi! Fala ti!
Lazar:
Neka, nemoj još! Da stignemo pa ćemo se onda zafaljivat!
Maki:
Ozbiljno, brate. Fala. Baš više nisam znao šta ću. Uletio si mi s ovim poslom.
(Lazar ga prekida)
Lazar:
Pojačaj, pojačaj!
(Maki pojačava radio, čuje se Rafaela Kara. Oboje pjevaju)
Maki i Lazar:
…aaaa a far l’amore comincia tu aaa
Maki:
Pronto chi parla? (smije se) Ovi dolje će pomislit da smo ih doveli u Italiju!
Lazar:
Ja bi bi bio sretniji od njih! Koji će nam kurac? Što dalje to bolje!
Maki:
Neka, greota je.
Lazar:
Đe ti je ona Roda? Sipaj šta si se stiso?
Maki:
Vazda, brate.
(toči im piće)
Maki
Dok jednom ne mrkne drugom ne svane!
Lazar:
Jes, jebi ga. Ne može se postić. Samo sipam iz šupljeg u prazno. Prodaću „Bertu“. Još dvije tri ture s njom da učinim i da je trsim. Uzeću nešto drugo.
Maki:
Pa dobro nisi je skupo nabavio koliko se sjećam.
Lazar:
Ne seri. Ti je ne bi doveo iz Cavtata?
Maki:
Šta znam, valjda ne bi. Ne bi sigurno…
Lazar:
Oteto prokleto, jel? Jebi ga! Kroati su nam oteli zemlju , ja njima Bertu. I šta? Nikom ništa. Pata karte!
Maki:
Da su nam je oni uzeli – nisu. Ma jebeš tu priču. Vazda mlatimo po istom, ode život!
/ Odsjaj munje preko stakla kabine/
Lazar:
Lampa li to?
Maki:
Okle? Šta sam ti reko Rosso di sera, bel tempo si spera. Rosso di mattina…
Lazar:
Jes majstore, samo to važi za Talijane…
Maki:
Mene nikad nije prevarilo!
Lazar:
A mene ne prevari koljeno nikad. Gotova ti je kiša. Jebi ga pojede more čo’eka.
Maki:
Ko nam je kriv? Mogli smo lupat pečate u kakvu kancelariju…ja bi umro!
Lazar:
Šta im fali? Po cijelo jutro po kafićima, a svi se ubiše od posla. Da mi ova đeca pozavršavaju te škole, kad ja nisam. Da stanu malo na noge pa da bataljujem i ja.
Maki:
Dobro je nama, ja ti kažem! Kad vidiš ove kukavce ispod, kad vidiš koja muka njih goni. Đe će?
Lazar:
Ko im jebe mater! Malo bi u Evropu! Da su sjedali s mirom I da se nisu mješali u tu njihovu politiku, ne bi im dlaka s glave falila.
Maki:
Ne zajebavajLazare, života ti. Gledaš li televiziju, čitaš li novine?! Tamo se ne zna ko koga ubija. A vazda sirotinja najebe.
Lazar:
Kurac sirotinja! Da su sirotinja ostali bi tamo. Sirotinja nema da plati da utekne. Od svih država, oni pravo ođe. Objasni, zašto idu ovuda? Koja je to logika da idu preko Crne Gore?
Maki:
Ne određuje to logika nego muka.
Lazar:
E kako si ti naivan, blago meni. Imaju oni druge zadatke, ja ti kažem. Nije to samo da uteknu, nego I da truju. Sad mole, preklinju, sabili se pod štivu, a kada se udome nedje, biće Alahu akbar!
Maki:
Ne seri Lazare! Ako neki I oće, ovi naši neće. Jesi li ih vidio?
Lazar:
Nemam ja što da gledam. Neću da gledam. Naše je da prevezemo. Ali, mislim svojom glavom. I čitam i gledam. Samo da ih iskrcamo I neću ništa više o njima da znam. Platili su pola I platiće kad stanu na kopno. Preko toga me ne zanima. A da su zlo, zlo su. Što ćeš ti s parama?
Maki:
Moram kuću da preuredim. Sestra mi se razvodi, vratiće se, pa da ima đe. Ona I sin.
Lazar:
Milica! Mala Milica?! Pukla ljubav, a?
Maki:
Jes, jebi ga. Nikola će u školu na jesen. Valja sve to organizovat.
Lazar:
Kad bi se ti oženio, lakše bi bilo. Žena ženu bolje razmije.
Maki:
E, još i to. Neka, fala ti.
Lazar:
Ne bi joj ja dao da se vraća. Da mi je po sto iljada puta sestra. Đe su ti oči bile , đe ti je pamet bila kad si se udavala?! Ne može to – idi mi dođi mi. Izabrala si, drži to što si izabrala. Pritrpi nešto, žena si. Što bi, ljeba preko pogače?! Medeni prst u usta da joj drži? A što bi da nema tebe?
Maki:
Sestra mi je. Tuko je.
Lazar:
Jebi ga, dogodi se. Život je to. Dvije ćuške i odma pakovanje kufera. Jes ti pričo s njim?
Maki:
Nije ona dala. Bolje je tako. Ja da sam ga dovatio, ko zna na šta bi izašlo. Što ne znači da ga neđe neću srest. Tako je kako je. Što ćeš ti s parama?
Lazar:
Meni je i ovo malo. Đeca uče. Mila ne radi. Pozajmio sam se. Treba vraćat. Mila bi da prodamo stan pa u Beograd kod đece. Koji crni Beograd, što da činimo u Beograd?
Maki:
Veselo. Kod kamataša si uzeo?
Lazar:
Uzeo.
Maki:
Koliko?
Lazar:
Pozlilo bi ti kad bi ti reko.
Maki:
Da sipam ja malo, da ne mračimo više.
Lazar:
Ne mračimo, pričamo. Radi more sve jače, a nije izgledalo da će se dić. Još nam samo to fali.
Maki:
Uvjek ima gore. Znamo i ja i ti.
Lazar:
Moglo nas je nešto i preskočit.
Maki:
Moglo no nismo dali! .Da im ponesem malo vode?
Lazar:
Ni kap! Još da ih dvorim!
Maki:
Kakve ova oči ima! Jedno ko moja dva. A boja, nekako, ko badem. I gleda, ne skida pogled.
Lazar:
Da te bolje prikolje, budalo jedna. Ne znaš ti na šta je to spremno. Čuješ njega, oči, bademi. Da se ne zaljubi ti? Sve ove godine nijedna naša pravoslavna ti nije valjala, a sada ova. Još mi reci da joj znaš ime. I ovima drugima?
Maki:
Stari jedva ide,on je Džemail, onaj stariji klinac, ima sedmanest, Jusuf, srednji, može biti oko 14, Azizi a mali je Nair. A, ona, reče ali sam zaboravio.
Lazar:
Ti si pričao… Jesi lud! Ne mogu vjerovat!!!
Maki:
Nisam ništa…
Lazar:
Kurac nisi! Šta glumiš? Okle im znaš imena ako nisi pričo? Ukrcaj, vozi, iskrcaj. Koja si ti budaletina! Sutra se nešto dogodi I nas navedu, po facama I po imenima.
Maki:
Smanji malo Lazare. Nisam.
Lazar:
Treba li da ti objašnjavam? Facu ne smiju da ti upamte, glupane jedan! Sad će nam Boro jebat mater!
Maki:
Boro? Ono govno milicijsko?
Lazar:
Koji drugi?
Maki:
Ovo je preko njega?
Lazar:
Ne, nego preko Ujedinjenih nacija! Kako si mislio?
Maki:
Čekaj, za ovo zna, vlast, policija?
Lazar:
Zna Boro. Nije moje da pitam. Radim što mi kaže.
Maki:
Hapsio me Lazare!
Lazar:
Uhapsio bi te svako. Uostalom, bilo prošlo, zaboravilo se.
Maki:
Ja nisam.
Lazar:
Šta je trebalo da ti čestita? Kakav čovjek! Uvate te da potapaš gliser Burzanoviću u sred bijela dana, prije toga ga izbiješ I čudi se što ga hapse. Kolko si imo?
Maki:
Dvaes jednu, dvije. Lajo okolo da sam mu ja krao narandže. Šta je trebalo da mu radim?!
Lazar:
Ništa nego da mu potopiš gliser! (smiju se)
Maki:
Nije moro pred majkom da me hapsi. I pred Milicom. Došao na kuću, marica parkirana ispred.
Lazar:
Ne seri više! Bilo, prošlo. Evo, sad nam posao obezbjeđuje.
Maki:
Koliko li je on uzeo?
Lazar:
On ne uzima. On radi iz viših interesa. Iz interesa službe.
Maki:
Svejedno je govno! Bio i osto!
Lazar:
Da je najgori, boli me kurac. Jel nam trebaju pare? Trebaju! Jadan ne bio, meni ovo glavu spašava!
Maki:
Dobro, dobro.. Aj po jednu!
Lazar:
Ajd ‘. (piju. Lazar osluškuje) Smanji, smanji.
(čuje se lupa)
Maki:
Ovo su oni!
(Lazar pojačava radio)
Lazar:
Stoka!
(Maki smanjuje radio, lupnjava se ponovo čuje)
Maki:
Treba im nešto!
Lazar:
Pojačaj to!
Maki:
Idem do njih.
Lazar:
Rano je. Pare ćemo uzet za jedno uru. Ne prije.
Maki:
Ma dobro za pare. Nešto im treba, ne bi ovoliko zvali.
Lazar:
Da nisi mrdnuo!
(Maki hoće da izađe iz kabine, Lazar mu prepriječi put)
Maki:
Aj ne zajebavaj!
Lazar:
Reko sam ti nešto! Nema obilazaka! Mogu da krepaju dolje, jesi razumio.
Maki:
Lazare nećemo tako razgovarat! Skloni se da prođem!
Lazar
Ja sam kapo, moja se pita! Nemoj me ćerat da ti objašnjavam drugačije
Maki.
Šta si reko?
Lazar:
Dobro si me čuo. Ićeš dolje, ali kad ti ja kažem! Prije ne!
Maki:
Ljude vozimo, koji ti je kurac? Čuješ li?
Lazar:
Ne! Ni ti ne čuješ (pojača radio do daske)!
(Maki pokušava da prođe pored Lazara, Lazar ga gurne, ostavlja kormilo. Rvu se. Kormilo broda se okreće u jednu stranu)
Lazar:
Ajde udari, ajde pičko!
Maki:
U šta si se ti pretvorio! Potopićeš nas!
(Razdvajaju se, Lazar preuzima kormilo, Maki stišava radio, lupnjava se ne čuje više)
Lazar:
Vidiš da im ne treba ništa! Vidiš li! Samo nas navlače, majmunčino jedna! Reko sam ti, moja se pita! Ako ti se ne sviđa ti fino preko ograde! Reko sam ti I koliko mi je važno da ovo odradim kako treba. Ne! Jebeni Maki zna najbolje! Nikad nisi znao da staneš, da čuješ drugog! Nikad! Pogledaj se! Nema pas za sto da te ujede, ođe mi se kurčiš! Pa učini! Jebo mi pas mater vazda i kad sam te pozvo sa sobom!
Maki:
Jesam li ja tražio da me zoveš! Jesam li? Ništa ti nikad nisam tražio! Znaš ti odlično! Nego ti je Maki valjo uvijek. Koliko sam se puta pobio zbog tebe? Koliko puta te izvlačio iz govana? A Lazare? Šta je, ćutiš, a? Kad su te uvatili da kradeš iz tuđih mreža I vrša, nisi smio sić na more! Ko te branio? Ko je platio te mreže Lazare? Da ti je bila potreba prosti jadi! Oćeš još? Ko ti je papire za ovaj brod sredio, a kapetane?
Lazar:
Platio sam!
Maki:
Platio si pečate! A ja da se brod vodi kao potonuo u ratnim dejstvima! Potonula “ Dubrovkinja”, izronila “ Berta”. Nemaš ti pojma! Ne zapita se Lazar Guteša kako je to ukro brod u Cavtat, a nikad niko ne pita za njega.
Lazar.
Pa dobro, takvo vrijeme blo.
Maki:
Nije vrijeme, nego ja. Činio za prijatlja.
Lazar
Neka bude. Zahvalan sam.
Maki
Evo vidim. Pa što onda ovako ti meni, Lazare?
Lazar:
Ja sam ratovao jer su nas ustaška govna napala. Branio sam I svoje I tvoje!A ti si muljo I meljo. Imo si veze, dobro si se šlihto. Za pedeset eura se vero po fasadama da vaš plakat neko ne prelijepi za izbore. A puške nisi omrčio dok sam ja zemlju branio. Ja sam ovaj brod zaslužio, I bez tvojih usluga.
Maki:
Aha, kako da ne. Ne nego bi u zatvor završio,a brod vratio i još ga platio.Mi smo, ne, ti si taj rat izgubio,Lazare!I A moji su izbore dobijali. I, ko je bolji? A dje smo danas? ! U govna, o ti i ja.. Švercujemo ljude! Nabili ih dolje da se podave! U što sad vjeruješ Lazare?
Lazar:
Ovo ne smijem da userem, razumi!
Maki:
Sve ja razumijem! Samo mi ne prodavaj taj tvoj moral kumim te Bogom
Lazar:
Nije mi prvi put da vozim ljude, znam šta pričam. Samo sam ih vozio iz Crne Gore. Što dalje to bolje, reko sam ti . Nikad u Crnu Goru. Ovo je prvi put! Nervozan sam, eto. NIje to ko kad si ti valjao gorivo sa Šiptarima
Maki:
Radio sam s kim sam mogao i šta sam mogao. Ne mašem ja sa svojom rabotom, nemam se čime pofalit. Bilo je to još I dobro vrijeme, vjeruj mi.
Lazar
Bilo, Boga mi, ko je znao da iskoristi! Ko ti što si.
Maki:
E pa ja sam iskoristio, baš mi se vidi!
Lazar:
Velike smo vajde vidjeli, ti od tvoga, ja od moga. Ali, ja sam ratovao što sam vjerovao, a ti si sve za pare radio.
MAKI
Ko kaže da ja nisam vjerovao?!
Lazar
Nećeš ti da čuješ. Prije nekom ućerat metar, znaš đe, nego tebi cenat u glavu. Vjeruješ ti i da su ovi što vozimo ljudi? Vidiš kako ćute, a do maloprije mole, cvile, sabili se pod štivu. A kad se udome neđe, biće Alahu akbar.
Maki:
Jes specijalno došli tebe da zakolju!
Lazar:
Imaju svoje kampove. Zato su ovuda krenuli. Bosna ih je puna! Sve je to organizovano. Tamo ih naoružaju, opašu i šalju dalje. Pa među đecu, žene, ne bira to. Čeka ga 100 djevica. A ja ih vozim! Ja! Eto što je mene vrijeme naćeralo.
Maki:
Lazare, ti stvarno vjeruješ…
Lazar:
Drugo je bilo kad sam vozio Cigane. Taman lijepo, manje ih ođe. Voziš, sretan. Nisu plaćali ovoliko, ali sam bio dobar na broj. Sabiju se, majku im, ne bi vjerovo koliko ih stane. I nema ovoga lupanja po brodu! Ćute, trpe. Dvojica su morala da očiste, ako ima šta, pa tek onda mogu da pređu kod Talijana. I svi: fala gazda! To je bio poso. Ovo ne bi nikad, da nije muka!
Maki:
Doćeš ti na moje! Ne biraš radiš. Gledaš da što bolje prođeš. Nema dalje.
(čuje se signal radio stanice)
Lazar:
Koja je ura?
Maki:
Prošlo tri. Tri i deset
(Lazar se javlja na poziv, smanjuje brzinu motor)
Boro (off):
Berta, javi poziciju.
Lazar:
Dvadeset četiri stepena, jug jugoistok.
Boro (off):
Šta je s teretom?
Lazar:
Teret je složen. Sve u redu.
Boro (off):
Održavaj postojeću poziciju.
Lazar:
Kako da održavam? Ima mora sve jače… Rasuće mi se teret.
Boro (off):
Neće daleko. Vez nije spreman. Plutaj. Javljam se kasnije. Gotovo.
(Zvuk prekidanja radio veze)
Lazar:
Kaže da plutamo!
Maki:
Daj da ga ja zovem.
Lazar:
Nemaš ga što zvat. Čekamo. Možda imaju kakvu kontrolu.
Maki:
U ovo doba? Ne vjerujem. Petlja nešto garant.
Lazar:
Ovo je njegova rabota, zna taj šta čini.
Maki
Okreni Bertu niz talas, ovi će se ispovraćat.
(Lazar okreće Bertu, smanjuje rad motora na minimum)
Lazar:
Je li vrijeme da natočiš po jednu?
Maki:
Pravo! Dok plutamo. Da ako se ispovraćamo.
(Maki sipa piće, piju)
Lazar:
Šta si reko da ćeš s kućom?
Maki:
Mislio sam da napravim potkrovlje, ne treba mnogo da dobijem visinu. Ja bi gore prešo. Izvuko bi ulaz sa vanjske strane. Svako svoje da ima. Da ne smetam ni ja njima ni oni meni.
Lazar:
Imaš dozvolu?
Maki:
To ću usput, nekako.
Lazar:
Ovi tvoji iz partije, oće li ti učinjet? Jesu li zaboravili kako si ih ojadio?
Maki:
Teško. Ma mi neće rušit. Ono, mogu da probaju, ali bi im zadnje bilo. Valjo sam ja njima.
Lazar:
Kako ti je moglo past na pamet da skupljaš pare za stranku, a da ih ti uzimaš?
Maki:
Kako sam mogo? Majka bolesna, trebalo je da je vodim u Beograd. Ajde prvi put povedem je, mislim sjetiće se oni sami. Niko ništa. Pitam ih ko čovjek, mogu li mi izać u susret, znaš šta su mi rekli? “Znaš li ti koliko mi članova imamo, kad bi svima izlazili u susret… Jel tako? Tako!” Pa ja onda, šta ću, snalazi se.
Lazar:
Majku im jebem!
Maki:
Da joj je kukavici što pomoglo, prosto sve. Stalno me molila da je vratim doma. Mislio sam najbolje, a umrla je gore, sama.
Lazar:
Dobro si prošo. Jes da su te škartali, ali si mogo i u zatvor završit.
Maki.
Ne bi im se isplatilo. Znali su koliko znam. A I valjao sam im
Lazar:
Koliko su oni niz vodu puštili onih što su im valjali. Da ti ne bi mene…
Maki.
Da nije bilo tebe… Koča vazda puna, ribe koliko oćeš.
Lazar:
Isto si ispo pizda. I mene si orubo ko i njih.
Maki:
A jeba mi majku sad!
Lazar:
Samo da te napomenem kakvi si čovjek.
Maki:
Dva ili tri puta sam prodo ribu, da ti nisam reko. Sitno nešto, napravio si od toga skandalu ko da sam …
Lazar:
Dao sam ti brod, trebalo je samo da igraš pošteno. Ne možeš ti, takav si čovjek to je jače od tebe!
Maki:
Šta oćeš sad? Ne mogu se cijeli život izvinjavat. Kriv sam i gotovo. Ako si prešo preko toga, ne pominji više. Dosta!
Lazar:
Znaš ti kako je meni bilo! Da mi je to Dragosav moj napravio, ubio bi ga. Gledo sam te ko brata i svi moji, ko rod najrođeniji.
Maki:
Što si me zvao Lazare da idem s tobom u ovo, ako sam ja toliko govno? Što? Mogo si ovo i sam! Ili ti je gust da me prcaš?
Lazar:
Što sam te zvao? Činio si I ti meni. A sada, piješ na crtu, vučeš se tuda bez iđe ikog. . Ja imam kome da se vratim. Imam ono dvoje đece, Jagoda neće zaspat prije nego dođem. Ti, ništa!
(Maki sipa piće)
Maki:
Nisam htio da imam. Šta je trebalo, da nakrcam dvoje troje đece, da se ne obrćem doma da bi ih izdržavo. Neću da pravim nove sirotane. Ovako sam miran, radim šta oću, kad oću, ne polažem nikom račune. Sad će se vratit Milica s Nikolom, njima ću se nać. Dosta od mene.… Aj zovi tog Bora, dosta smo drvili.
Lazar:
Đe ćeš, jadan. Sjedi! Ima li još te rakija?
Maki:
Konjaka. Ima.
Lazar:
Jebeš li što?
Maki:
A? Što ne bi jebo?
Lazar:
Imaš li neku vezu, nekog stalnog, ne ovo smeće što pokupiš pjan po luci?
Maki:
To su jadan dobre žene, znaju šta oće, kad oće. Pametne, vrijedne,dobre! Nema prenemaganja, nema uslovljavanja. Odlične, ja ti kažem. Nisam boljih žena od njih upoznao.
Lazar:
A ona žena od metereologa sa aerodrom? Traje li to?
Maki:
Ne traje. I tada kada je bila sa mnom, nije bila sa mužem. Vratila se kad nam više nije išlo.
Lazar:
Bolje, šta će ti raspuštenica. Bolje dok je udata.
Maki:
Šta fali raspuštenicama? Ima li ijedna da tebi valja? Ja sam bar probao, svakakve. A ti, zavezo se za Milu ko za bovu. A jedna ko ni jedna.
Lazar:
Jesi gledao ovu dolje, a? Kakva je, nisi joj samo oči gledao? Kakve su joj sise?
Maki:
Nisam joj sise gledao. U muci je, u strahu, tu se sem očiju izbečenih ništa ne vidi. Ne može dvije rečenice da sastavi.
Lazar:
Ipak si pričo s njom. Govedo, ipak se pričo.
Maki:
Malo. S njom, šta se odma gicaš. I ti bi no ne znaš beknut.
Lazar:
Na jade će nam doć ta tvoje priča, ja ti kažem.
(Čuje se poziv na stanici)
Lazar:
Evo ga Boro! Aj ti dolje, uzmi im drugi dio para.
(Maki odlazi , Lazar se javlja na poziv)
Lazar:
Krajnje je vrijeme bilo. Nosi more, ne može da se pluta.
Boro (off):
Dolazim po tebe. Tu sam za 10, 15 minuta.
Lazar:
Ne vozim kruzer, znam ja sam uć u zaliv
Boro (off):
Promjena! Nena zaliva. Oslobodi se terete! Jesi li naplatio?
Lazar:
Kako misliš da se oslobodim…
Boro (off):
Jesi naplatio?
Lazar:
Evo sad, drugu polovinu.
Boro (off):
Oslobodi se što prije, krećem! Eto me za petnaest, dvadeset minuta, gliserom.
Lazar:
Čekaj! Ne razumijem!
Boro (off):
Nije tvoje da razumiješ nego da slušaš.
Lazar:
A Berta?
Boro (off):
Koja Berta? Što je Berta? Trsi sve! Eto me. Gotovo.
(Veza se prekida. Lazar stoji sam u kabini. Pije iz boce. Ulazi Maki)
Maki:
Naginješ, a?
Lazar:
Jesu dali?
Maki:
Evo! Sad je dvadeset pet hiljada na gomilu. Legle se kotile se! Kako smo rekli – sedamdeset – trideset. To je, Lazare, tebi sedamnaest i po, meni sedam I po.
Lazar:
Zaokruži. Uzmi osam hiljada.
Maki:
Što ti je? Nije po dobru kad si ti velikodušan.
Lazar:
Uzmi kad sam reko.
Maki:
Uzeto. Fala vazda. Ona se zove Naira. I sad je nekako smirenija. Taj pogled,nije više onako izbezumljen. Vala ću je na kafu povest čim pristanemo. To valjda smije?
Lazar:
Nidje ti nećeš nju voditi.. Ne idemo u zaliv.
Maki:
Nego dje ćemo? Do Italije nemamo goriva a i more je sve gore.
Lazar:
Boro kaže. Idem do makine, drži kurs.
(Lazar odlazi)
Maki:
Što kaže govno milicijsko? Lazare, dje si pošao?
(Maki za kormilom)
(Lazar dovikije Makiju)
Lazar (off): Daj malo snage
(Maki pritisne ručicu.Motori zaurlaju, Maki gleda brodske satove)
Maki:
Lazare, Lazare! Što radiš to?! Ne valja nešto!
(Lazar, umašćenih ruku, iza Makijevih leđa. Nadvikuju se.)
Lazar:
Ne deri se, tu sam!
Maki:
Raste temperatura! Ne hladi se motor!
(Lazar zauzima Makijevo mjesto, smanjuje brzinu)
Lazar:
Tako mora. Boro je zvao, dolazi po nas. Spremi se.
Maki.
O čemu pričaš Lazare?
Lazar:
Oni ne mogu da se iskrcaju. Ne smiju da se iskrcaju!
Maki:
Šta si uradio?
(Pokušava da prođe pored njega i ode u makinu, Lazar ga zaustavlja)
Lazar:
Presjeko sam crijevo za dovod vode. Ne pravi problem, ovako je najbolje.
Maki.
Ajde, ne zajebavaj se. Nalio si se! (Lazar mu ne dozvoljava) Skloni se, čuješ li! Lazare, potopićeš nas! Tonemo ovako, ludače!
Lazar:
Ne mi. Oni! Kupi stvari! Čim Boro stigne, mi idemo!
Maki:
Budalo jedna, čuješ li ti sebe! Gledaj me! U oči me gledaj kad ti govorim!
Lazar:
Utuvi u tu tvoju glupu glavu, ovo je najbolje što nam se moglo desit.
Maki:
Da potopiš ženu i đecu? Onog starog, može ti otac bit.
Lazar:
Svi su vojno sposobni! Svaki od njih bi i ubio i silovo. Koliko ih je krenulo, za pola godine bi svi klanjali na sred ulice! Treba stat tom nakotu u kraj!
Maki.
Je li moguće da si toliko poludio?
Lazar:
Ovo je najvažnije što ću ikad u životu uradit! Ubijaju ljude dok jedu, dok slave. Kidaju glave po ulici. Ovo je za njih sveti rat, ma i za mene tako mi Boga!
Maki:
Ne seri Lazare. Popraviću ovo, još smo na vrijeme! Miči se!
Lazar:
Samo preko mene mrtvog!
Maki:
Lazare, ko te otrovo toliko? Ljudi su dolje, nisu životinje! Osvjesti se! Nisi ti takav, znam da nisi!
Lazar:
Biću još gori! Rečeno je da ih trsim i trsiću ih! I napraviću koliko god tura treba i te ću potopit. Jel ti jasno sad?! Jesi uzo pare? Čuti i ne smetaj! Moram da vraćam, dužan sam.
Maki:
Nema tog duga zbog kog bi podavio ljude!
Lazar:
Da imaš đecu znao bi! Nisam ja budala. Kad sam se ja zaduživao, nikad! Mogo sam al nisam, nego sam radio ko konj da ih sve obezbjedim, da tu đecu odškolujem, da ih stavim na noge! Al nema. Zbog ovakvih ko što su ovi dolje nema posla za našu đecu! Sve oteše! Da je bilo rabote ođe ne bi mi Dragosav visio po Beogradu, ne bi se uvatio toga đavola, ne bi bio drogeraš! Neka što je mene pokro, moj je, nego i sve iz stana što sam ga najmio za njega i malu. Vidiš kakav smo mi proklet narod, Ciganima se dijele stanovi i za ove dolje će se izgradit, za naše nema! Dokle više! E pa ne dam, kad država da, ja ne dam!
Maki:
Polako Lazare, sve se da rješit! Vratićemo dug, ne treba meni moj dio. Skupićemo. Nećemo davit nikog. Nisu nam ovi ljudi ništa skrivili! Jad ih naćero, od zla bježe, ne od dobra. To su nečija đeca, jadan, pa ona dolje je malo starija od tvoje Jagode!
Lazar:
Ne upoređuj ti moje djete s tim smradom! MI smo ljudi, oni neljudi! Nauče ih dok su mali da kidišu na sve što krst nosi! Od kad se rode!
Maki:
E, a mi s krstom smo bolji! Koliko mi poklasmo, Lazare?! Zbog takvih vjernika ko što si ti ni Bog neće da je Bog. Uzeste mu poso! Ti mjesto njega odlučuješ ko je živ ko mrtav! Jado ludi! Ovo su ljudi,ljudi ko I mi. Nema odje krsta ni mjeseca!
Lazar:
Polumjeseca. Nemaš pojma.Ni to ne znaš-
Maki:
Isti kurac. Miči se, idem da krpim ova govna dok se ne potopimo!
Lazar:
Boro dolazi, njegova je rabota, njegov je teret, ja radim što mi se kaže! Boro zna, Boro je država!
Maki:
(Uzima motorolu)
Zovi ga, ajde. Već je trebo bit ođe! Šta je, usro si se!? Zovi da ga ja pitam može li se tako s ljudima? I đe je, već je trebalo da bude ođe!
(Lazar aktivira radio vezu, čuje se krčanje stanice)
Lazar:
Berta je, prijem! Boro, Berta je, prijem!
Boro off:
Berta, koja Berta?
Lazar:
Lazar je brate. Dokle si?
Boro off:
Berta, ne razumijem. O čemu se radi?
Lazar
Ne brini! Rješeno je.
Boro:
Vi ste na pogrešnoj frekvenci. Provjerite. Gotovo
Lazar:
Čekamo te!
(Zvuk prekidanja radio veze, šuštanje radio stanice)
Maki:
Prodo nas je! Veliki gazda Boro. Uteko iz Bosne pa ođe zakon dijelio. On te je svim tim sranjima i naučio. Prodo te je taj veliki branioc vjere iI države. Poserem se i na tebe i na njega! Sklanjaj se! I u vjeru vam se poserem i na državu vam se poserem!
(Maki uzima alat, sklanja Lazara, hoće da ode u makinu. Nastaje guranje, Maki uspjeva da prođe pored Lazara)
Lazar:
Ovo si zaboravio!
(Lazar udara Makija klještima po potiljku.)
Maki:
Zaklaću te, pička ti materina. Neće oni, ja ću!
(Maki vadi nož iz pojasa, nožem ubode Lazara u stomak.. Dva krvava čovjeka se rvu, u zagrljaju.. Cijelo vrijeme se čuje vrištanje i lupa iz štive.Umorni su i krvavi i Lazar i Maki, klonu, ali ne puštaju jedan drugog)
Maki:
Još možemo da se izvučemo! Staćemo u bajbot, svi!
Lazar:
Šupalj je bajbot.
Maki:
Plivaćemo
Lazar:
Umrijećemo.
Maki:
Pusti bar Najru,
Lazar:
A što bi ona živjela a mi umrli? Mi ćemo, ali će i oni vala. i ona.
Maki:
Kako ćeš živjet s ovim Lazare!
Lazar:
Pa i neću. Moje je carstvo nebesko.
Maki:
Budi čovjek, makar sad.
Lazar
Viđe li ti skoro nekog čovjeka?
(Čuje se grmljavina i podivljalo more, svjetlo u kabini se pali i gasi, Maki i Lazar drže jedan drugog. Mrak).