Andra Švarc: S jutra smo od stakla

(Andra Schwarz: „Am Morgen sind wir aus Glas“)

Prevod s njemačkog Verica Tričković

9.

Odavde nema slika samo sivo
iscrtana priroda i znakovi koji upozoravaju
u selu sede starci jogunasto & tesno u plućima
po strani dečaci igraju tavle
kockaju za sreću: ovde se nema šta dobiti
osim pogleda uzvodno u planine
plastenici voćnjaci crveni po livadama
iza njih GRANICA zatvoreno područje milicija
ovde sve prestaje, pa i naš vidik
zatvaramo oči i idemo nazad
u selo ka drugima s vetrom u leđima

10.

Ponad Kirenije pucketanje u vazduhu
pulsira polumesec sa zvezdom na obroncima
sve kleči ili se uspravlja pa i psi
njihov zastrašen jauk tokom molitve
niko se ne vidi samo ono što se usporeno kreće
iza zastora utonula tela
u sebe udubljeni gestovi pet puta dnevno vapaji
u svim pravcima ništa ovde nije veće do ovih
pet prstiju od krečnjaka uz serpentine

11.

Na drugom kraju na istoku naheren ponad mora
krst svetog Andreje rtovi još netaknuti hodimo
koliko nas noge nose ostaci topline pod našim stopalima
ponad uvala obaraju se vetrovi plaže leže prazne
tren nakon što val zapeni mutne mrlje
more koje sve ispire stolećima
vreme po kom hodimo bez reči i tuđi

13.

Pokaži svoje ruke nije više rat godinama posle stari
most nosi opet vaš teret vaša tela vreme je
osloboditi se od rupa u kućama
u glavama su još meci granate & geleri
razminirati minska polja uokolo a visoko gore krst
u pozadini stele sve je osuđeno pa i ti počev od deteta
dužan da skončaš sred reke narenta
sunovratni skok u otuđenu vodu u jamu
detinjstva od kamena & krhotina ti ih nosiš naokolo
kao municiju u džepovima ko će pokazati svoje ruke,
ko otvoriti prste nije više rat pusti više

21.

Ovde nema ničeg više: nema ljuljanja
nema dizanja & protezanja stopala
nema uzvitlavanja i svitlavanja danju
zamagljena svetla iz kuće
po rukama studen i daleko gore
uzvik tarzana u vazduhu uže
okreće se magnoveno promena naprezanja
tvoj čujni puls u vazduhu kod uzlaženja
kod pogleda na ravnicu sive bale a zatim
skok oderotina to su ozlede detinjstva
na tlo se spustiti kao od iskona prvi put

26.

Odavde ne vodi put nikud
prestaje svetlost na vratima ambara
pred sivim nitima noći
spušta se sve i zatamnjuje
pa i moje oči postaju polagane & prazne
prostiru se u dubokom snu magle
guraju se do izlazne ulice
rub, koji te zadržava
ovde te sreće konačni odlazak
do kolena stojiš oduzeta
na graničnom kamenu ka noći

53.

Gradimo unazad u prazno pred tobom otpad
u oku daljina niko se ovamo ne vraća
oni idu preko kod drugih to svako zna
pod njima putevi zasuti peskom u predelu
crnilo od ranije kraj u licima
krajolik u žarenju nad & pod zemljom
čorna pumpa je row serbstwa još mnogo pre preokreta
izbrisane ravni leti ugljena prašina preko polja
gubi se toplina iza nas iščezava svetlost

71.

To je kraj: zadnja ptičja jata
sibirska studen stišavaju se bele mreže oko nas
providna tkanina kolebljiva obamrlost predela
povlačimo se u svoje odaje troma istrajnost
u nevidi sporost zenica u senci
oslepela ogledala tela i kako ista nestaju,
kad za njima posegnemo s jutra smo od stakla


Biografija

Andra Švarc, rođena u Gornjoj Lužici, živi u Lajpcigu. Od 2013. do 2017. studirala je na Njemačkom književnom institutu u Lajpcigu. Godine 2015. dobila je poetsku nagradu na 23. open mike festivalu u Berlinu, a 2017. nagradu Leonce-und-Lena, u Darmštatu. Njena poezija je objavljivana u antologijama, časopisima i listovima za literaturu, između ostalih u Godišnjaku lirike 2017 (Jahrbuch der Lyrik 2017). Njen debi S jutra smo od stakla (Am morgen sind wir aus Glas) objavljen je 2017. u ediciji Nova lirika kod Poetenladen-a u Lajpcigu.

Podijeli

Komentari su suspendovani.