svaki dan u pet, ići ću u taj grad

dve crvene tufne na obrazima
dva velika oka
vodenasta i neizbežna:
s vremena na vreme bi se uplašio tog neizbežnog pogleda

(mene ne možeš da izgubiš, tu sam makar me ignorisala,
nikada ne možeš da me izgubiš

zato što ja to neću
zato što sam odlučila da me nikada ne izgubiš)

jedna srećna devojčica balansira na betonskom zidiću –
to gotovo da bi moglo da bude moje sećanje

tek ćeš postati u prošlosti
u kolebljivoj vodenoj skulpturi
autofikcije
autoput kroz rasplesani pesak
zrnasti sadržaj fotografije

hladne usne
i tople usne
bezbolno zgnječene
na ivici dvodimenzionalnosti

(tu je bila nekakva šuma i lišće je progutalo grad.
ušle smo poslednje u salu.

platno treperi kao frižider

noću

Ili kada nema svetla)

veruje bolu svoga tela – sutra će padati sneg na ekranu

(trče ka tačkastoj svetlosti držeći se za ruke.
izgubili su se na golf terenu.
glupavo su se izgubili.

ona izgleda kao devojka koja radi u fabrici.

ona ne radi u fabrici.
ona ne radi ništa)

*

galopiranje na plišanom konju kroz hodnike napuštene bolnice.
duhovi usamljene dece tražili su nešto meko:
žalile su se na promaju starice, koje su obukli kao devojčice u cvetne pidžame i
pufnaste patofne. tiho se stiže do buketa u vazi.
do pola lakirani zidovi. nokti su joj uredni. ovo mesto je čisto.
rezervat. čuvari su dobri, nežni. izlečiće nas.

još uvek si ovde?- talasaju se zavese.
you know, anger is a gift that moves
a mi smo mirni i naježeni:
sada živim u post-telu
browsing is feeding
i dan je nešto posle sna.
bude nas redovno, organizuju vreme izbalansiranim obrocima.

*

suprotno i nadole
dole kroz nejasne tunele
dole kroz baršunaste naslage
sve do čiste posteljine u majčinoj kući
do zveckanja šoljica za kafu
koje čuješ kroz polusan
i radija koji objavljuje vesti
kao da svet postoji.

ovaj grad,
to je interesovanje tvoje majke za energiju dalekih ostrva.
to je moja majka i
moje zanimanje za njene stare fotografije.
to sam ja parazit.
ovaj grad je istrajna želja za drugim gradom.
ovaj grad je svuda. njegove granice blede u beskonačnoj
težnji ka sada.

slana vlaga sa mora pratila je voz svuda, oblačeći prolazeće pejzaže u pucketavu foliju
i svaka kućica sa one strane prozora imala je obećanje hepi-enda.

žene sa niskih spratova, dobacivale su na ulicu
mornarske lepljive šećerleme,
prevarene turiste crvene u licu,
miris začina,
pučine,
savršen san o egzotičnoj luci.

strah oštri lepotu noći: izgledaš oštro bejbe večeras.
tupo srce, rastočilo se u sve bližem, prašnjavom oblaku buke.

tu je da se ostane, zaljubljeni u sve što nije tu

u nedostajanje

ali granica je sada otvorena,

pređi je.

*

slagala je da je na službenom putu, nešto u vezi starih jezika

rekla je taksisti

to isto rekla je i šarmantnom beskućniku koji dobro izgleda na fotografijama
koji dobro izgleda na sofama raspuštenica velikih travnjaka

deca su ofarbala kosu u prljavo zlatnu i puše pored autoputa, izvode akrobacije za
zauzete ukrućene vozače.

tvoja taktika je bila jednostavna: želim da budem zvezda

kroz žutu maglu koja se diže iznad mostova, kroz kolonade ljudi koji pecaju i bilborda
koji objavljuju nedelju dizajna, trčiš ka hotelu

njegovim lepo upakovanim sapunima i papučama.

uredno savijenim novinama koje znaš da čitaš.

i onda opet vozom duž vijugavih zidina
do čistine
do pučine i želje za božanskim
za redom
koji se pretvaram da samo delimično razumem
ne razumem, ne baš, samo ova velika voda i nauljana tela teraju me da želim

*

vikanje u parku:

“you ugly bitch I will stab you to death! ”

onda smo čuli poznato ime i glasno pevanje i zrikavce, milione njih, svuda kroz
borovu šumu, i glasove koji su dolazili sa gradske plaže.
glasove bića i stvari koji se događaju mimo nas
i sve više mimo nas

svakog momenta poneko postane suviše star za neke gradove: kosa onih klinaca
izgleda čudno…

svakog trenutka se ugasi poneka neotkrivena zvezda

ali ova močvara će te voleti
konzerviraće tvoje snove kao slatko od malina
koje sladi ove sve sićušnije dane

sunce je neprijatno žuto,veliki poplavni talas se očekuje svakog trenutka, senke su
duge i spore, insekti padaju sa drveća, zapliću se u kosu, pesak je u krevetu i između
prstiju, čistimo ga danonoćno, pesak je svuda….

budiš se često, razgovaramo u pauzama između dva sna,
mogu da čujem grad iza žaluzina
osećam kako penetrira zidove
željene hladnoće

Ana Seferović, rođena u Beogradu, diplomirala je na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri knjige poezije Duboki kontinent (Matica Srpska, 2000), Beskrajna zabava (Narodna Knjiga, 2004), Zvezda od prah-secera (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2012). Koautorka je antologija Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004), Tragom roda smisao angažovanja (DEVE, 2006), 24/7 Tragom ljubavi (DEVE, 2007). Koautorka je drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga, (Scena, 2008, nominovana za najbolju neobjavljenu dramu na Sterijinom konkursu), kao i drame Plovidba. Objavila je poeziju i prozu u mnogim časopisima kao sto su: ProFemina, Letopis Matice Srpske, Književni Magazin, Beogradski Književni list, Treći Trg, Ha!Art (Poljska), Portret (Poljska), Libra Libera (Hrvatska), Apokalipsa (Slovenija), LitKon, Diwan (Bosna), Kakanien (Nemačka), Pobocza (Poljska), Krasnojarskoje Voskresenije (Rusija), Polja, Kvartal, Povelja, Agon, Libartes. Našla se i u nekoliko antologija kao što je: Anthology of women writing, urednica Cecile Oumhani, (France 2010). Jedna je od urednica antologije 11 9 / Web Streaming Poetry, kao i Supernova.net platforme, koja spaja poeziju sa drugim umetnostima. Živi u Londonu.

Podijeli.

Komentari su suspendovani.