Albert Mobilio[1]: Kucnuti u drvo

 

Prevela: Dragana Kršenković Brković

 

 

Kad nestane drva, ugasi se oganj.

Biblija 26:20 [2]

 

 Albert Mobilio

 

 

 

 

Kucnuti u drvo

stub a onda postolje & da
ti želiš da budeš spašen, a ne odbačen,
napušten kao olupina:
točkov zub po inču;
mnoštvo reči nad krvnim pritiskom;
brzina kojom se cilindri vrte;
ili dovoljno novčića da ispuni
njegovu pesnicu, potom njenu, potom
onoliko puta koliko se stegne

čine da se dogodi revolucija,
rotirajuća vrata se zaustavljaju. počinješ
a već si slabašan,
čak zbunjen, zbog blizine
ovog ili onog oka bika, još jedne
sjajne stranice, još jednog
primera darivanja da bi se dobilo
& ono što dobijaš je smrtnonosno hladno
ali blista od pljuvačke. dakle biti voljen

nije pametno; to su linkoln kocke[1],
rupa za čep i klin,
vrsta kompulsije, kabina
sa vijugavim dimom.
ležemo zbrinuti,
naše životinjske tuge
netaknute unutar takvog truda.

 

 

Odredba 

Moglo bi biti više: seme, trunka,
kost uprljana blatom. Moglo je biti
ubedjenje,

planirana stanica, živopisno
opisana obala, naspram koje je
neprekidno udaranje. Ne pitaj me

koliko mi treba, koliko
sam rešen. Kroz
prozor ili pismo, moglo je biti

bekstvo, vlažan otisak
neobjašnjivo na podu.
Sedeći, stojeći,
ruka u mojoj ruci,
kosa na mom vratu blago upozorava –
zavoj, kašika na dodir hladna,

hitrina figure iznad tla.
Vrve navijači, njihovo bučno
zapovedničko raspoloženje; borci,

penjači, pridošlice,
svako blagosiljan spisateljskom
odlikom i pobedništvom.

Moglo bi biti više: ispovedački
kalkulisani silazak, soba očišćena,
pacijent koji se odjavio.

Stranice naučene, dvosmislene nijanse
postavljene u fokus, zavese nacrtane
kao da mogu prikriti
odluku donetu u skoro mrklom mraku,
svaka vidljiva drugoj
ali ne doista, ne potpuno.

Moglo bi biti više: reze
koje se čuju dok se leži u krevetu,
slika vojnika dok drže užad

koja ispunjava moju glavu,
jednog popodneva, vozeći se vozom,
praznina se kao i uvek tako oštro oseća.

Moglo bi biti, možda će
biti, ali možeš biti siguran
da manje proganja više na svakom koraku.

 

 

Izdaleka dok obilje ide

Moja noć posmatra: noć me gleda
strujeći na penastom moru lista

Zamršeni talasi vuku revnosno dok tama
postaje duboka & zauzima svoje mesto

Veslač zeva, njegova životna priča
skicirana ogolelim scenama

Moja glavobolja dodatno prolazi,
mi tako veslamo uzduž daleko & skriveni .

 

 

 

Jedina žena na svetu

Kao i ti ja stojim kraj prozora,
oštroumnost sadržina sopstvenog izvorišta

Koliko rumenila ovo crvenilo dobija

Gledam te upravo počinje
Tvoja krivudava veština da se usavršava

Zašto me ne nateraš da te prisilim
da sklizneš sa ovog puta

Malo stavljen na tvoj vrat,
malo više

pokvašen tvoj zglob

Ova scena iz nemog filma je
podeljena

zastorom –

Ja čitam sa tvojih usana kao što ti doteruješ
svaku stranicu

Odbaci uzdahe, cvetovi su
na podu

 

 

Društvena borba

Prestupnik
zapovesti, pogledaj se:
mami spavaća soba i cipele sa uskim vrhom

Na ovaj šesti dan staklenog zastoranemir
se nemo penje
Polu-privatne, polu-kružne misli,
godišnje doba cedi se ispod mog šešira

Glava puna odrednica kada ti
govoriš kao da jezikom
mešaš piće

Mi se mešamo u mešalici
Naši sjajni komadići se žare

Ali nešto u tvojoj kutiji za alat govori mi
da će biti udaranja

Kostur podstiče, potom gadna buka

Ja sam ono što se zove nuklearni reaktor koji kida živce,
Glavni organizator plesa u dvorani

Želim da budem spreman kada plač krene da jača
 

Omaž dostupnom pejzažu
Naravno moćno lice.
Peskovite humke, ožarene travom.
I dugo nadolaženje sumraka.

Postoji rasejano raspoloženje
– neko ko se verovatno poput vetra menja.
Usavršavanje u nekim glavama;

Pohota u drugima.
Određene ideje držane visoko
kao zastava pri povratku kući.

Ta obala, one plime.
Sve usne izmazane dok je ona
čak ljepša, bolje pripremljena

da odglumi sama na audiciji.
Neizbežno je, ovaj razgovor
o tome šta se podrazumeva pod uzdizanjem.

Baštovanska metafora se krivi
meteorološki potom hirurški.
Iznenađena, ona otvara svoja usta,

istina je prozor duše.
Postoje kolebanja; njihova tendencija
da promene raspoloženje. I opet lice.

I nabreknuće te nadmoći,
čak neizgovorljiva tema.

 

 

Ispisana varnica u sobama

Denu Flejvinu[2]

 

 

Unutrašnje oko počinje sa atmosferom & ostrvcima
prašine. Ono potom razvrsta razne

vrste mraka – plavo-crni mrak neočekivane propasti,
mrak sa vlažnom nijansom sakupljenom ispod mostova

ili mrak crn poput uglja koji nastanjuje
bolničke sobe posle poseta. Srećno se osmehujući
dok ne ponestane sjaj, pratilac je poput bitumena kompaktan.
Svaka mrlja je sunce, svako sunce poziva da bude upaljeno –

 

II

Na ivici očiglednog: to je mesto
gde unutrašnje oko počinje

 

Čak pošto lampa odaje toplotu, čudni zakoni
toliko vladaju (oni se potčinjavaju po

 

potrebi; čak i bogovi
otvaraju prozore u nedostatku povetarca): odsjaj

 

od signalizacije, njegovo treperenje nagoni da nam je negde
toplije od puke noći.

 

III

Rečeno nam je da su atomisti verovali

u idealnu sliku[3] u kojoj se zamišlja, recimo, ljušćenje

 

pomorandže; zastarela optička sprava,[4] potom, kružni put
koji je sam sebi dovoljan u bestelesnom svetu.

 

Ali slike te ne teraju da ustukneš
u podne – izloži se u tom plamenu ili se sakrij

 

među velikim stenama, ti se još uvek uvećan
unutar krute brzine sunčevih zraka.

 

IV

Dakle, postoje zraci. Jedni su jaki, drugi
poput krhotina – klimavi zrak baterijske lampe uhodi

 

merač peći ili dlanove koji pritiskaju kapke:
zvezdana zona, čestice iz nedođije.

 

 

[1] Linkoln kocke (eng. – Lincoln logs), konstruktivna igračka za decu u SAD-u. Sastoji se od zarezanih minijaturnih kockica, koji se koriste za izgradnju malih utvrđenja i zgrada.

 

[2] Den Flejvin (Daniel Nicholas Flavin Jr.)(1933-1996) – američki umetnik minimalisa, čuven po skulpturama i instalacijama od fluoroscentnih svetiljki.

>http://www.guggenheim.org/new-york/collections/collection-online/artists/bios/704

 

[3] Imago – 1. Insekt u poslednjoj fazi metamorfoze. Iz košuljice, u kojoj je lutka mirovala, izlazi savršen insekt -imago. 2. Idealizovana mentalna slika samog sebe ili voljene osobe, formirana u detinjstvu i zadržana kao nepromenjena tokom celog života.

 

[4] Optick – zastarela optička naprava.

 

 

Podijeli

Komentari su suspendovani.