Ignace Nau: Desalin

Ignace Nau: Desalin

Ignace Nau (1808–1845), pjesnik

Injas No rođen je u Port o Prensu na Haitiju. Studirao je na Katoličkom Univerzitetu u Njujorku. Jedno vrijeme bio u službi haićanskog predsjednika Boajea, a određeni period svog kratkog života proveo je u egzilu.
Osnovao je književni kružok sa svoja dva brata i prijateljima, braćom Arduen, iz kojeg će nastati časopis Le Rrépublicain (Republikanac) koji će ubrzo biti zabranjen zbog članka kojim je navodno vrijeđana Republika. Ipak, časopis nastavlja da izlazi ali pod nazivom L’Union (Jedinstvo). (Pradel i Pompilis, 1975: 97–130).
Injas No je prvi lirski pjesnik u haićanskoj književnosti. Poetski izraz Injasa Noa, inspirisan francuskim romantičarima, odlikuje se finoćom i čistotom. Pa ipak, No se udaljava od njih originalnošću svoje inspiracije. U svoju lirsku poeziju utkao je motive prirode iz njegovog rodnog podneblja. Inspiraciju pronalazi u karipskim pticama pjevačicama (vrabac, slavuj, kolibri i pipiri – Tyranus Dominiceansis, Gray Kongbird, engl. pitirre, petchary, white-breasted kingbird).
U njegovoj poeziji uočljiva je personifikacija a slike u kojima govori o pticama često upućuju kako na lična tako i na patriotska osjećanja i događaje. Slike su jednostavne i lijepe.
Kao versifikator, dobro poznaje bogatstvo vokala, zvučnost i harmoniju kojima se majstorski služi u svojim omiljenim aleksandrincima.
U egzilu, Ignas No je patio za svojom voljenom suprugom Marijom i domovinom te su stihovi iz opusa Basses- Pyrénées obojeni melanholijom.
Poema Le Tchit et l’Orage odslikava delikatnu i velikodušnu pjesničku dušu i asocira na Franja Asiškog (1975: 127).
Pjesma Les Pipirites predstavlja transpoziciju pjesnikovih misli i osjećanja. Na selu, pjesnika bude božanski zvuci ptičijeg cvrkuta umjesto topovske paljbe (1975: 128).
Pjesma La mouche-à-feu (Svitac) evocira suprotstavljanje mraku, borbu za slobodu i prosvećenost, vječitu nadu. Poema Dessalines svjedoči o pjesnikovom poštovanju i divljenju prema Desalinu, narodnom heroju, revolucionaru i imperatoru Haitija, prve slobodne Republike koja se 1804. godine oslobodila francuskog kolonijanog ropstva. Pjesma odiše radošću i patriotizmom povodom proslave dana nezavisnosti Haitija (1975: 129).

Tekst pripremila: doc. dr Sonja Špadijer

Prevodioci su studenti Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore: Danilo Bogojević,
Tijana Drobnjak, Sara Blečić, Kristina Đurović.

Literatura: Berrou F. Raphael et Pradel Pompilus (1975). Histoire de la littérature haïtienne illustrée par les textes, Tome I. Edition Caraïbes. pp. 97–130.

Dessalines (Ignace Nau)

Dessalines!… A ce nom, amis, découvrons-nous! Je me sens le cœur battre à fléchir les genoux
Et jaillir à ce nom un sang chaud dans mes veines. Demain, quand le soleil reluira sur nos plaines, Quand son disque demain ira de ses rayons Réveiller l’harmonie et l’encens de nos monts, Qu’au bruit de la fanfare et de l’artillerie
Le peuple saluera le jour de la Patrie, Suspendez vos plaisirs, recueillez votre cœur, Songez à nos héros, songez à l’Empereur!

Quand cet aigle africain parut sur nos campagnes On dit avoir senti tressaillir les montagnes,
Vu ployer leurs sommets comme un noble coursier Qui fléchit et reçoit son royal écuyer,
Et tout à coup le sol osciller sous les maîtres,
Les repoussant partout comme ennemis et traîtres. A voir l’aigle promis que longtemps il rêva,
D’un seul cri, d’un seul bond l’esclave se leva, Et surprenant l’impie au milieu de ses fêtes, Rompit son joug de fer contre ses mille têtes.

Poezija

Et ce peuple nouveau qui d’esclaves naquit, Fier des libertés que sa force conquit, Dédaigne de s’asseoir autour des mêmes tables Pleines encor de vin et de mets délectables, Cette orgie insultait à ses mille douleurs ;
Le vin était son sang et le pain ses sueurs.
« Purifions le sol des péchés de l’impie », Dit le peuple, et la torche alluma l’incendie,
Et Jean-Jacques, semblable à quelque esprit de Dieu, Dicta l’indépendance à la lueur du feu!…
…
Ecoutez… le canon! La montagne en tressaille Comme autrefois de joie au son de la bataille!
Oh! Demain le soleil se lèvera plus pur Et plus majestueux dans sa courbe d’azur!
L’oiseau nous chantera des chants d’amour encor, La voix de nos forêts redeviendra sonore,
Et nos fleuves taris jailliront en torrents,
Et nos lacs rouleront des flots plus transparents, Et toi, peuple héroïque, et toi, mon beau génie, Demain vous saluerez une ère d’harmonie!…

Prevod n˚1 – Dessalines (Ignace Nau)
Prevod pjesme Dessalines priredila Tijana Drobnjak, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Desalin

Desalin!… Skinimo kape, drugovi, kada na odjek tog imena! Srca snažno nam zatuku i zaklecaju koljena
I vrela krv na pomen samo provri nam u venama. Sjutra, kad sunce ponovo zasija dolinama,
Kad sjutra vatrena kugla svojim zrakom Povrati sklad planine s tamjanom,
Tada će uz zvuk fanfara i artiljerije Pozdraviti narod dan Domovine, Uzdržite se zadovoljstava, srca damara, Pomislite na heroje, pomislite na Cara!

Kad taj orao afrički siđe u selo naše Pričalo se tada da i planine zadrhtaše,
A vrhovi njihovi poviše se dobrom atu nalik Što savi se da ustane kraljevski konjanik,
I odjednom gospodara zatrese se tle, Otjeravši sve izdajnike, neprijatelje.
Vidjevši orla obećanog kojeg je dugo sanjao, Jednim krikom, jednim skokom rob se uzdigao, Iznenadi sred te zabave krvnika,
Pred noge mu baci jaram mučenika.

I novi narod što se iz ropstva izdrodi, Ovjenčan slobodom što moćno pobijedi, Prezre da istoj se pridruži trpezi
Gdje vina i jela još mamiše mirisi,
Te gozbe uvreda su za svaki preživljeni bol; Vino njegova je krv, a hleb njegov znoj.
„Očistimo zemlju od krvnikovih užasa“, Reče narod i baklje požar se rasplamsa,
Žan-Žak, sličan božijem izaslaniku,
Pod svjetlošću plamena povede u bitku!…
…
Počujte topovsku paljbu! Od nje planina se tresla Kao nekad od radosti na zvuk borbe bijesa!
Oh! Sjutra će i ljepše zasijati sunce I zanosnije na svom azurnom svodu!
Opet pjesme ljubavi zapjevaće ptice, Glas šume odjeknuće o njenom obodu,

I naše rijeke sušne bujica će poteći, I naša jezera talase čistije će sjeći,
I ti, narode herojski, i ti, lijepi zaštitniče, Novu eru harmonije sjutra pozdravićeš!…

Prevod n˚2 – Dessalines (Ignace Nau)
Prevod pjesme Dessalines priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Desaline

Desalin!… Skinimo kape, drugovi, na pomen toga imena! Srce mi puno bude, da pokleknu mi koljena
Njegovo ime okrijepi mi vene krvlju vrelom,
Sjutra, kad sunce nad poljem opet skine mraka velo, Kad kugla sjutra od zraka raspiri se
I probudi harmoniju i planinske mirise, Kada uz buku artiljerije i fanfare divne, Narod bude klicao danu Otadžbine, Zaboravite na strasti i hrabrosti skupite, Na naše junake i na Cara pomislite!

Kada se na naša sela orao afrički stuštio s visine Kao da tad zatresoše se planine,
I saviše im se vrhovi ko u ratničkog ata Koji ponosno čeka svog viteškog junaka,
Odjednom se zemlja uzdrma pod onima što vladaju, Kao izdajice i neprijatelji počeše da padaju.
Vidjevši orla obećanog, koji dugo kroz snove ga vodi, Uz poklič, jednim pokretom, rob se oslobodi,
Iznenadi bezbožnike dok gozbu praviše, Jarami gvozdeni o hiljadu glava se razbiše.

I taj narod novi, koji od robova se rodi, Ponosan na slavu koja silom se dogodi, Prezrevši da sjedne oko stola toga istog Punog divnih ukusa i vina pitkog, Hiljadu bolova vrijeđaše ti obroci obilati;
Vino mu bijaše krv, a hljeb svaki, znoja kapi. Rekoše: „Očistimo zemlju od bezbožnika grešnih“, I potpiri se plamen od svih baklji bačenih,
A Žan-Žak, poput božjeg duha zapovjedno progovori,
Da slobodno, svjetlošću jarkom, vatra izgori!…
…

Čujte… Top! Odjekuju planine od te snage slavne Sjećaju na borbene pokliče davne!

– O! Sjutra sunce sinuće nam novim plamenom Na plavetnom svodu, veličanstvenom!
Ptice će nam pjevati ljubavne stihove,
Čućemo iz šume spokojne zvukove, I naše rijeke će u bujicama navirati, Naša jezera prozirne talase dočekati,
A ti, junački narode, i ti, moj duše divni,
Sjutra pozdravite novi vijek mirni!…

La mouche-à-feu (Ignace Nau)

Le jour tombe et s’efface Va, monte, redescends, Vole, passe et repasse, Sans cesse dans l’espace.

Etoile voyageuse, Petite mouche-à-feu Si vive et si joyeuse,
Gentille bourdonneuse, A l’œil suave et bleu.

De parterre en parterre, Au feu de tes éclairs,
Va toujours solitaire, Quêter avec mystère
Les parfums les plus chers.

Sous la haie odorante, Celle de belle-de-nuit A la robe brillante, Qui s’ouvre chatoyante A la lune qui luit.

Vole, brille et bourdonne, Emplis-toi des senteurs Que la brise te donne ; Car la nuit se couronne D’étoiles et de fleurs.

Prevod pjesme – La mouche-à-feu (Ignace Nau)
Prevod pjesme La mouche-à-feu priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Svitac

Dan već vene, K’o da se briše
Hajde, penji se, pa padaj niže, Leti, prođi puta više,
Bez prestanka oko mene.

Svicu malom zborim, Zvijezdo padalice, Živahna veselice, Tiha zujalice,
Tvoje nježno, plavo oko volim.

Od zemlje jedne, pa do druge neke, U plamenu tvoje munje sjajne, Sam kreći na putovanje,
Tragaj i pronađi mirise tajne,
Najveću vrijednost koju možeš da stekneš.

Pod tom mirišljavom živicom, Noćna vila je skrivena,
U odoru divnu odjevena, Što presijava se prelivena
Svjetlošću što sliva se pod mjesecom.

Leti blistaj, zuji, Upij sve te mirise,
Povjetarac što ti prinese,
Jer ova noć kiti se
Zvijezdama i cvijećem bujnim.

Le Tchit et l’Orage (Ignace Nau)

I
Voici, voici l’orage
Là-bas dans le nuage. Voici le vent, le vent Tourbillonnant au champ! Et disant au feuillage : Repliez votre ombrage ; Au lac, et ses bambous : Roulez, agitez-vous ;
Au parfum, ses délices : Refermez vos calices ;
Au palmier haut dans l’air : Gardez-vous de l’éclair!
Et toujours remontant, il dit à l’hirondelle : Remontez avec moi, remontez sur votre aile.

II
Pauvre Tchit égaré, chétif oiseau des champs! Le mont a disparu sous des rideaux de pluie, Hâte-toi, cher oiseau, viens t’abriter du temps ;
Déjà l’eau du lac est ternie. Sylphe gentil de l’air par l’orage chassé,
Ce soir tu resteras dans mon humble chaumine, Car ton nid est mouillé, car l’ondée a passé
Sur les hauteurs de la colline.
Pourquoi t’inquiéter quand mes regards parfois Errent avec amour sur l’or de ton plumage?
Et l’homme, qu’a-t-il donc dans le son de sa voix Qui te rend timide et sauvage?
Ils siffleront, les vents, le troupeau mugira, Des dalles de granit tomberont les cascades, Et malgré tant de bruit, ta voix y mêlera
Ses aériennes ballades.
Quand à l’aube demain reluiront les gazons,
Quand les fleurs rouvriront au vent leurs collerettes, Tu t’en iras encor porter à tes buissons
Le babil de tes chansonnettes.

Prevod pjesme Le Tchit et l’Orage priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Vrabac i Oluja

Ovdje, ovdje, oluja brzo stiže
Tamo je u oblacima, izgleda sve bliže. Evo vjetra, vjetra tu na polju
Baca i kovitla sve na svoju volju! Lišću odmah kaže, riječi su jasne: Vaša hladovina mora da se makne; Obrati se jezeru, i bambusu svakom:
Hitro, svi do jednog, sklonite se časom; Cvijeću što ima mirise razne:
Ponovo da zatvore sve svoje kragne; Palmi, visokoj, u vazduhu tamo:
Vi jedne munje čuvajte se samo! I kovitlajući tako, lasti poručuje:
Širi svoja krila, sa mnom da otputuješ.

Siroti vrabac, sad na polju sam se trese! Planina je nestala pod velom kišnog svoda, Žuri, ptico draga, da vremena tog se spaseš;
Jer u jezeru već je zamućena voda.
Nježna vilo vazduha, koju otjera oluja,
Noćas odmor naći ćeš pod mojim skromnim krovom, Jer gnijezdo ti je mokro od talasa što prohuja
Na visokom brdu ovom.
Zašto sad se brineš, kad pogled mi od pera Zlatnog tvojeg nekad se ne otima?
I šta te to u čovjekovom glasu nešto tjera Da budeš stidljiva i neukrotiva?
Vjetrovi će zviždati i stado se komešati, Sa stijena od granita biće voda koja pada, U svoj toj buci, tvoj glas će se umiješati
U vazduhu se čuti lagana balada.
Sjutra u zoru travnjaci zasijaće,
Kad cvijeće vjetru otvori opet kragne svoje, Ti ponovo odnesi u grmlje koje skrivaće
Šapat one iste pjesmice tvoje.

Prevod pjesme Le Tchit et l’Orage priredila Tijana Drobnjak, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Kolibri i oluja

I
Oluja stiže, stiže
Na oblacima tamo niže. I vjetar stiže, stiže
Na poljima sve je bliže! I govoreći listiću:
Zaklon neophodan je biću;
A jezeru i bambusu: Pokret, snađite se u haosu; A ruži, mirisa poslastice: Zatvaraj svoje latice;
A palmi što visinama hara: Čuvaj se gromovog udara! I u bijegu, reče lasti:
Hajde sa mnom, sad s krilima srasti!

II
Jadan izgubljen je kolibri, polja ptica nerazvijena! Planina je nestala pod zavjesom kiše,
Požuri, draga ptico, u zaklon od nevremena; Vode jezera već se uzburkaše.
Nježno stvorenje olujom protjerano, Noćas ćeš ostati u mom domu skromnom,
Tvoje gnijezdo mokro je, jer pljusak je prešao Visokoga brijega padinom.
Zašto se brineš kad ponekad pogledima Ispratim zlato tvoga pera pun ljubavi?
I šta to čovjek u glasu svom ima Što stidljivim i divljim te učini?
Vjetrovi će dunuti, stada uskomešati, Granitne ploče padaće s vodopada,
I uprkos svoj buci, tvoj glas tu će miješati Melodiju svojih vazdušnih balada.
Kad u zoru travnjaci zeleni postanu, Kad cvjetovi otvore kragne svojih latica, Opet svome odnijećeš žbunu
Cvrkute tvojih pjesmica.

Les Pipirites (Ignace Nau)

Pourquoi gazouillez-vous sous la feuillée humide? Qui donc vous aura dit que l’heure est au matin? Votre œil de pur cristal, si prompt et si rapide
En pressentirait-il un rayon incertain?

Et d’ailleurs que dirait la triste voix de l’heure Si ce n’est un son vide à votre cœur d’oiseau?
Mais la brise qui souffle à votre humble demeure A ce monde flottant de feuilles, de rameaux,

Serait-ce nos oiseaux, que sa légère haleine Apportât jusqu’à vous la fraîcheur du matin? Car voici, la Nuit passe et l’aube sur la plaine Brillera tout à l’heure à l’horizon lointain.

Vous êtes l’angélus des bois qui me réveille
Et fait chanter mon cœur aux concerts du matin. Oh! combien votre voix est plus douce à l’oreille Que le bourdonnement sinistre de l’airain!

Prevod pjesme – Les Pipirites (Ignace Nau)
Prevod pjesme Les Pipirites priredila Kristina Đurović, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Pipiri

Zašto cvrkućete pod listom kvasnim? Kako znate kad se jutro budi?
Da l’ to u vašim očima pronicljivim i jasnim Sunca zrak ranije na trenutak zarudi?

Šta je tužan jecaj sata
Ako ne ispraznost naspram srca vašeg? Vjetrić miluje vaš skromni dom bez prestanka Svijet grančica i lišća najljepšeg,

Njegov dašak, hoće li, ptičice naše mile, Donijeti do vas malo jutarnje svježine?
Jer evo, Noć već prolazi a zora iznad poljana Uskoro svanuće sa horizonta udaljena.

Anđeli ste šuma koji me budite,
Te srce moje kliče pjesmama jutra. Oh, vašim milim glasom uho uzbudite Više no topovska galama smrtna.

Literatura: Berrou F. Raphael et Pradel Pompilus (1975). Histoire de la littérature haïtienne illustrée par les textes, Tome I. Edition Caraïbes. pp. 423–492.

Pjesnik Massillon Coicou (1867–1908)

Masijon Koaku objavio je 1892. svoju prvu zbirku poezije Poésies nationales. Imenovan je za sekretara Legacije Haitija u Parizu 1900. godine gdje je objavio dvije zbirke poezije: Passions i Impressions (1903) dok je u pozorištu Cluny postavio svoju predstavu Liberté.
Po povratku na Haiti, Koaku osniva književni i filozofski časopis L’Œvre (Djelo) i otvara biblioteku Amica (nosi ime njegove majke) koja će kasnije biti nazvana Biblioteka Koaku a čija je vokacija bila da podrži književne početke omladine. Predavaće filozofiju, baviće se pozorištem te će postaviti predstave: Liberté, L’Empereur Dessalines, Vincent et Paul. U časopisu Le Soir (Veče) objaviće svoj roman La Noire (Crnkinja). Bio je veoma popularan među omladinom.
Sonet Billet doux (Ljubavno pismo) jedno je od njegovih najpoznatijih lirskih ostvarenja u kome na zanimljiv, duhovit, šarmantan i delikatan način govori o ljubavi iako, Pradel i Pompilis da je ipak riječ samo o površnoj ljubavi i to u njenoj najnevinijoj formi (442).
Strijeljan je zajedno sa dvojicom svoje braće nakon pokušaja političkog prevrata 1908. (Berrou et Pompilus, 1975: 425).

Poezija

Philtre (Massillon Coicou)

Ce qu’on appelle charme, ou sortilège ou philtre,
Et qu’on croit nous mouvoir jusqu’à nous rendre fous, Est parfois dans un mot, dont la douceur s’infiltre, Subtile, en tous les sens ; dans un rien, voyez-vous!

Pour vous parler de moi, pour ne vous citer qu’elle, Ce qui fait que je l’aime, à n’y pouvoir tenir,
C’est l’exquise façon, la grâce avec laquelle Elle dit… rien qu’un mot, en me voyant venir!

Et que d’autres, déjà – dont pourtant je n’ai cure – M’ont dit sur tous les tons et redit ce nom-là ; Mais, jusqu’à ce degré, nulle ne me procure
Ce feu courant au cœur en tous les plis qu’il a!
(Passions.)

Prevod pjesme – Philtre (Massillon Coicou)
Prevod pjesme Philtre priredila je Sara Blečić, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Ljubavni napitak

To što zovemo čarolija, magija ili ljubavni napitak, I do ludila nas dovede za jedan trenutak,
U jednoj riječi počiva, koja blagošću plijeni, Prefinjenoj, u svakom smislu; u sitnici, po meni!

I da vam se povjerim, to je nešto u riječima njenim, Što me tjera da je neizmjerno volim,
To je ljupkost, divno ophođenje milo
Kada … jednu jedinu riječ izgovori, spazivši me da dolazim!

I mada su druge – do kojih mi nije stalo – Mnogo puta ime to isto šaputale milo,
Do sada ni zbog jedne ovako duša zaigrala nije Vatrenim otkucajima kojima srce moje bije!

Billet doux (Massillon Coicou)

Hier, tu me demandais, d’un petit air candide,
Ce que c’est qu’un baiser. Or, durant deux longs jours, J’ai scruté mes pensées, comme un homme sordide Compte et recompte l’or qu’il entasse toujours,

Et je n’ai rien trouvé!… J’ai même voulu lire Sous le dôme du ciel aux grands feuillets d’azur Et je n’ai rien trouvé de bien beau pour te dire
Ce que c’est qu’un baiser!…N’est-ce pas que c’est dur?

Et pourtant, si tu veux, m’Amour, que sur ta bouche Ma bouche qui frissonne aille se poser,
Tu sentiras ton cœur, pris d’un transport farouche, Bondir : et tu sauras ce que c’est qu’un baiser!
(Passions.)

Prevod pjesme – Billet doux (Massillon Coicou)
Prevod pjesme Philtre priredila je Sara Blečić, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

Ljubavno pismo

Juče si me nevino upitala, Poljubac šta je. Duga dana dva,
Po mislima prebirah, kao čudan čovjek ja, Koji iznova broji zlato što nagomilava,
I ne nađoh ništa!… Htio sam da pročitam
Sa plavetnih stranica pod nebeskim svodom Ali ne nađoh ništa zgodno
Da ti kažem ljubav šta predstavlja!… Nije li teško?

A ipak, ako hoćeš, ljubavi, da na usne tvoje Priđu i odmore se malo drhtave usne moje,
Osjetićeš kako srce tvoje, žarkom strašću obuzeto, Zaigraće: i tada znaćeš, poljubac šta je to.