VAN,TU: FREE

Izbor iz nove srpske poezije

Priredili

Vladimir Đurišić
Vladimir Stojnić

Antologija nove srpske poezije objavljena u izdanju OKF-a. Urednik izdanja Pavle Goranović, izdavač Milorad Popović.

RIJEČ PRIJE

Mladi pjesnici i pjesnikinje čiju poeziju ovdje predstavljamo pišu neke od najboljih stihova i knjiga u Srbiji. Njihove pozicije unutar scene su različite, kao i njihove poetike. Tu su pjesnikinje i pjesnici koji su na pjesničkoj sceni Srbije postali aktivni već početkom ovog vijeka, zajedno sa onima koji na nju tek stupaju. Vodila nas je želja da predstavimo što cjelovitiji pogled na savremeni pjesnički trenutak Srbije. Činilo nam se bitnim da knjigom, prvom ove vrste u ovoj bilateralnoj latenciji, predstavimo crnogorskim čitaocima reprezentativan uzorak mnogoglasja koje u ovom trenutku karakteriše sve dinamičniju mladu srpsku pjesničku scenu. Tako ovaj panoramski izbor prije predstavlja uzorak zatečene pluralnosti, nego konstrukt neke preferirane polifonije. Mada, vjerovatno, ni ova druga tendencija nije propustila da u žuđenu neutralnost prenošenja stanja protegne svoje epistemološko – priređivačke pipke. Elaboriranje onoga što je novo u ovoj poeziji izazov je za mnoge buduće analize, kontekstualne sinteze ili taksonomije.
Tek u analizama pojedinačnih raskida, lomova, prekida, pregiba ili kontinuiteta sa tradicijom koju je svako za sebe odabrao i nastavlja da bira, stići ćemo do pravih ishodišta ovih projekcija.
Van, tu: free želi doprijenijeti da ovakav zbirni generacijski kontekst pređe granice scene i uspostavi novu komunikacijsku zajednicu. Koja, odmah zatim, ovdje zahtijeva I potrebu za demistifikovanjem jedne od utopija posttranzicijske neonostalgije: one o duhu poezije četvoroimenog jezika koji s lakoćom ignoriše i prevazilazi geografske, identitetske, državne i ostale granice. Dekonstukcija je već tu, u četvoroimenosti šire jezičke i književne zajednice, izgrađene na paradoksu kojeg tvore, s jedne strane, činjenica međusobnog jezičkog (spo)razumijevanja i, s druge strane, potreba da se artikulišu i kontekstualizuju pojedinačne mikroklime nacionalnih kultura koje u ovome virtuelnom ili stvarnom jezičkom prostoru operišu.
Tako se, dakle, kada je riječ o prekograničnom kulturalnom crossoveru, radi zapravo o nadilaženju ovog vječitog podozrivog podrazumijevanja. Prezrela podozrenja i podrazumijevanja nijesu samo slučaj interkulturalnih inercija i antagonizama. Naprotiv, unutrašnje izgnanstvo umjetnosti snažno obilježava postjugoslovenska društva i njihove novoomeđene kulturne prostore, unutar kojih se odigrava i suočavanje sa tranzicijom poezije iz kulturne u subkulturnu poziciju, i obratno. Unutar novih paradigmi koje nemilosrdno nameće liberalnokapitalistički tržišni model kulture, nalazimo se, svi zajedno, i van i tu, gdje smo samo naizgled free, da izaberemo, to jest da budemo izabrani. S druge strane, hiperkomunikacijska orgija, unutar koje se, samo naizgled, ispunjava Miljkovićevo proročanstvo o poeziji koju će „svi pisati“, otvorila je mogućnosti novih kohezija, zasnovanih na novim generacijskim poetičkim, estetskim i komunikacijskim zajednicama pjesnika Zapadnog Balkana. Upravo saradnja između urednika internet časopisa za književnost, Agona i Prolettera, otvorila je prostor da se napravi ovaj izbor. Možda upravo i u ovom tube-bivstvovanju književnosti leže spasonosni zamasi, da bismo ostali free na svakom od komunikacijskih kanala. Raduje nas zato i jen dva tri lakoća kojom je izdavač OKF učinio dodatni korak da naš izbor – temat, napravljen inicijalno za cetinjski časopis Ars, dobije svoj prošireni oblik, knjigu koju držite u rukama.

Vladimir Đurišić


MARJAN ČAKAREVIĆ

PAD

Jezik je pad
neprekidno
cepam se
ma kakvi srce
sakupljam tačke
propadam
ističem kroz sopstvene ruke
u gradu su uglovi
ulice su zakrivljenja
prijatne u proleće
navodno su oblik
koji sa mnom postaje nemoguć
kada se ja ugradi u prostor
remetilački faktor
krov nije dom
ta tačka nije vrh
nastaviti pad
pripasti mu kao pokretna imovina
kao infinitiv
tanko i žalosno plavo
uhvaćeno u sopstvenom ritmu
između hrpica trivijalnih jaova
čija nemoć je očigledna
znanje iz političke ekonomije nikakvo
razumevanje centara
izvesno je da ću u dvodimenzionoj sobi
da zarobljen između dve nule
zauvek u sukobu
zauvek
u ratu mir

BOJAN MARKOVIĆ

SEX

stotine tvrdokrilih insekata sad se množi u kutovima podzemlja.
stotine obezbojenih ljudi sad se ljubi i spava u simulakrumima.

organizam kad misli o pupljenju svih obesnih tela
može li da ne izludi od konvulzivnog ponavljanja:

ima li moralnog smisla to.
ima li moralnog smisla to.

NATALIJA MARKOVIĆ

TELO JE POLITIKA

Zeleni listovi meteorološke stanice
polako me smiruju i govore
da je razlog mog nihilizma
potpuno beznačajan
za progres civilizacije.
Usporeno se suprotstavi
globalnom militantnom balu,
zakorači u atmosferu zaboravljenih oblaka.
Svakog trenutka spavamo u nekom
neodređenom geometrijskom obliku.
Sanjamo o velikim slatkim dinjama,
velikim ukletim kućama starih gospođa
koje ljubomorno čuvaju ostatke nestalih slika.
U dugometražnim emisijama objašnjenja
modernih fašista napominju da je teror
ponovo predmet obožavanja,
i da velike horde Huna na čelu sa Atilom
organizuju vazdušne napade na Vizantiju
i staru Grčku. A uskoro se spremaju
i na napad svih planeta sunčevog sistema.
Ali sada je sve podređeno običnim tasterima
za električnu energiju. Imaš „stop“ i „play“,
nedostaje samo „go“ i onda si u fabričkom
procesu nastajanja Barbike,
urbano banalne ambalaže za krstarenje asfaltom
uz poklič visokih platformi i velikih bankarskih jevanđelja.
Baš sam danas nervozna jer je novi gel za smanjenje
mojih ćelija u mozgu malo otkazao.
Namazala sam ga kao što piše u uputstvu
za upotrebu ali ipak nisam poželela
da kupim novu toaletu,
moj novi statusni simbol.
Misoginija je lepo spakovana u svim tim
šamponima, maskama, uljima i fitnes centrima.
Javno silovanje! Jupi!
Baš se raduju moderni fašisti!
Ali tajno oružje je skriveno!
Neću da kažem gde.
Dovoljan je samo jedan kontraudarac.
FIGHT BACK!

DRAGAN RADOVANČEVIĆ

PSEĆA ŠAPA

Kao da je svanuo lepši dan,
bez tebe, mene, naravno.
I šta bi moglo da se desi?
Jedan pas bez leve noge šepa.
To prilazi ljubav…?
Ljubav, naša, na šapama kaska.
A gde je šapa?
Panično traži psa.

BOJAN SAMSON

IMA LI ŽIVOTA PRE SMRTI?

Svaki put
kada sa tatom
i bratom
posetim bakin grob,
cveće položim, zapalim sveću,
i krenem ka izlazu,
okružen čempresima
i kamenim pločama,
na pamet mi padne ona rečenica
iz domaćeg filma:
…Rodio si se kao vrlo mlad
i umro si pred sam kraj
svog života!
Podsetim na to
tatu i brata,
oraspoložimo se sva trojica
i počnemo razmišljati o večeri
koja nas čeka kod kuće.

EMA STEFANOVSKA

ЧИТАНКА

Мама,
Ova pesma se ne uklapa
Ne rimuje
Нити može biti pesma
Učiteljica kaže napamet
изражајно
Nigde veznika
naracije
Sve nabacano bezveze bez reda
Bez sleda песничких slikа
devočice treba da je srede
slože ispeglaju
a fudbal
mama
Transvestит sa mačkom uleti
у стихове uzme svu interpunkciju сtavi u brushalter veverica
raspara niti kljok kljok kljok klojk вrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr Metakrilne usne налепљених похотних
погледа наглашена лепота женскост
Mama kakvo je to biće kaže tata
njemu je mesto u ludari ne u čitanci
ja mislim da je cool
kaže заразиће ме
ako mi ukrade lepe reči
zamuckivaću u školi
pesmicu neću znati
врцкаћу
смејаће ми се
a meni deluje normalno
хоћу kopačke
šta ako ti zagori ručak
tata оставља прљавe чарапе на лустеру
stalno se dernja
љутиће се
pljuvaће на под
psovaće
mrzim karfiol neeeeeeeee мама
мама a kako nastaje jabuka
Ne znam
Мама a kako nastaje птица
Ne znam
Mama a otkud transvestit u pesmi
Neobično je
To je on ili ona ne može i jedno i drugo
E много те danas сврби гузица вaрјача је близу
Mama a kako uopšte nastaje pesma
Ne znam isto kao i deca
A kako nastaju deca
Ne znam
To pitaj Vaska Popu
Mama a kako nastaje Vasko Popa
E jebo te otac što te ludog napravio
мама а што ти и тата не волите транџу
sva je deca vole zna da igra i lastiž i fudbal
то је мушко sine само носи хаљину prerušila se
pa šta ako je nosi
i ti nosiš pantalone
samo pederi i ludaci nose haljine
oni ljube jedan drugog
mama
a jel otac Makarije peder ili ludak
e nećeš ti danas u igru bogami zaveži budalo da te neko ne čuje
ali Makarije stalno nosi haljinu
A tata uvek juri za njim da mu pre svih poljubi ruku

JASMINA TOPIĆ

DOK STOJIM U REDU…

Ono što jesam. Ono što nisam.
Ono što bih mogao/la da budem.
Ono što nisam, i nikako ne mogu
Da
budem/stignem/postignem/doživim/
ne doživim/osetim/zagrizem/
usudim se/probam/odreknem/prebrodim/
prebolim/odživim/doživim

Dok stojim u redu u supermarketu
i čekam da dođem do kase
s punim kolicima svega što mi možda i ne treba
ali što je postalo sinonim za mala božanstva
srećnog bitisanja.

Crvena lampica pali se i gasi
Red se kreće prema napred, prema kasi.

MILOŠ ŽIVANOVIĆ

ŠEJTAN I JA
(to Gil Scott-Heron)

Došao je rano
praznim jutarnjim autobusom radničke klase.
Otvorio sam vrata
prošao je pored mene
potapšao me po ramenu
razgledao okolo.
I poznat i nepoznat
kao zapostavljeni znanac iz detinjstva.
Bronzane puti i vesele naravi.
Pucketao je prstima ritam železničkih pragova.
Rekao je
vreme je da pođemo beli đavole
duša ti je finog kolorita
ali ti je koža smešna
ružičasto pilence moje.
Gledamo se
uzima mi šolju kafe iz ruke
daj gutljaj cicijo.
Nudi me kratkom debelom cigarom.
Gledam u ispruženu ruku
gleda on mene u oko
šta je
da li si ti bolji od pobijenih
da li si bolji od onih što su ubijali
da li si bolji od samoubica.
Zapalim
obučem košulju
stavim ličnu kartu i vozačku u džep
za svaki slučaj.
Ajmo, spreman sam.
Zaključam vrata
i idemo đavo i ja niz pustu ulicu
rano je.
Dobro si obavio posao
kaže

Ostala je samo elita
ti i ja.
Idemo šejtan i ja
jedan pored drugog
gurka me ramenom šeret.
Hodamo đavo i ja
rame uz rame.
Idemo đavo i ja
pička li mu materina.


O PRIREĐIVAČIMA

Vladimir Đurišić rođen je 1982. godine u Titogradu. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji na Cetinju, gdje je studirao muzičku pedagogiju i kompoziciju. Pohađa doktorske studije iz Teorije umjetnosti na Interdisciplinarnim studijama Rektorata Univerziteta umjetnosti u Beogradu.
Piše muziku, poeziju i eseje, teorijske tekstove o umjetnosti. Objavljuje u relevantnim crnogorskim i regionalnim časopisima. Objavio je knjigu pjesama Ništa ubrzo neće eksplodirati (OKF, Cetinje, 2007) za koju je dobio Glavnu nagradu „Risto Ratković“ za najbolju zbirku poezije u 2007. godini. Prevođen na engleski, albanski, talijanski, bugarski, grčki. Zastupljen u antologijama. Prevodi poeziju i eseje sa engleskog jezika, piše poeziju na engleskom jeziku. Piše muziku za TV, video, film i pozorište. Sarađuje sa brojnim umjetnicima svih žanrova. Jedan je od osnivača i glavni urednik online književnog portala Proletter (www.proletter.org.). Angažovan je kao saradnik u nastavi na predmetu Istorija muzike na Muzičkoj akademiji na Cetinju. Jedan je od direktora festivala umjetničke muzike Espressivo. Živi u Podgorici.

Vladimir Stojnić je rođen 1980. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2005. godine. Poeziju, kratke priče, eseje i književne prikaze objavljivao je u brojnim domaćim i regionalnim književnim časopisima, dnevnim listovima, antologijama i zbornicima. Pesme su mu prevedene na poljski, francuski i engleski jezik. Dobitnik je nagrade Mladi Dis za najbolji neobjavljeni pesnički rukopis u 2008. godini. Objavio je knjige pesama: Vreme se završilo (Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak, 2008), Fotoalbum (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2010), Czas się zakończył (drugo izdanje knjige Vreme se završilo, na poljskom jeziku, Maximum, Krakow, 2011) i Poziv na saučesništvo (Mostart, Zemun, 2011). Priredio je antologiju nove srpske poezije Prostori i figure, izbor iz nove srpske poezije (Službeni glasnik, Beograd, 2012). Prevodi sa engleskog jezika i uređuje internet časopis za savremenu poeziju Agon (www.agoncasopis.com) i poetski blog Jurodivi. Živi u Zemunu.

Podijeli

Komentari su suspendovani.